Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Откривен невероватно очуван велики римски пут од огромних камених плоча широк око пет и по метара. Од 400.000 километара римских путева 80.500 било је поплочано.
Коловоз је имао две траке Амфитеатар и ископине виле Амфитеатар Амфитеатар и ископине виле у Виминацијуму Миомир Кораћ у подземљу Арене; Римска улица у Виминацијуму; Жртвеник посвећен Нимфама, Нимфеј Цистерна у подземљу арене
Путарска предузећа старог Рима су била чудо, констатовали су археолози с Виминацијума, кад су пре неколико дана откопали тридесетак метара римске саобраћајнице која је пролазила поред реконструисаног амфитеатра. Коловоз од огромних камених плоча повезаних још увек чврстим малтером широк је око 5,5 метара и оивичен високим банкинама. Оне су спречавале бахате возаче брзих двоколица да угрожавају пешаке гравног града провинције Доње Мезије, која се простирала на територији данашње Србије.
Римљани су правили више врста путева, у зависности од рељефа тла и расположивог материјала.
Прво би ископавали земљу и у ров ширине до пет метара сипали павиментум, мешавину креча и песка.
На ту дренажу слагали су још четири слоја.
„Стратумен“, вертикално положене камене блокове спојене малтером, кречом или глином.
На њега су насипали „рудус“, крупнији шљунак помешан с кречом, а затим добро утабан „нуклеус“, мешавину туцане опеке, креча, песка и иловаче.
На врху се налазила „сума круста“ – камене плоче постављене под нагибом да се вода слива ван пута.
Понекад путеви нису имали камене базалтне плоче већ само шљунак као покривку, јер је то било јефтиније и коњи и волови су се лакше кретали.
Археолози подсећају да су путеви били суштински важни за успон и ширење Рима, јер су омогућавали брзо кретање војске, трговаца и гласника. Мрежа римских путева била је дужа од 400.000 километара, од којих је више од 80.500 километара било поплочано.
– Лако је било Римљанима да праве овакве путеве кад су поред њих имали арене, па чим шеф путара пробије рок одмах га баце лавовима – мудровао је један од радника на локалитету, дивећи се квалитету саобраћајнице старе два миленијума.
Археолози кажу да овакав пут још није виђен на Балкану.
– Коловоз је много солиднији чак и од чувене Виа Апиа на Апенинском полуострву. Покривен је огромним каменим плочама, димензија метар и по са метар, дебљине од 30 до 50 центиметара, које су теже од тоне. Камен који се користио не изгледа као онај из локалних мајдана. Заиста је невероватно како су оволике плоче доносили и полагали са савршеном прецизношћу – чуди се и проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.
Он сматра да је камен допреман из удаљених мајдана бродовима који су пристајали уз докове Виминацијума, јер је пре 2.000 година Дунав пролазио уз данашње налазиште. Виминацијумска саобраћајница је од капије у северном бедему града пролазила поред амфитеатра и терми, а затим се рачвала. Ширина и солидна градња овог античког булевара указују да је водио до важних градских објеката.
– Наши геофизичари почели су да прате трасе пута георадаром и на крају једног крака снимили су под земљом објекат који би могао да буде палата или форум. Други крак вероватно води до храмова. Једно је сигурно, овај пут води до великих открића – сматра Миомир Кораћ.
Археолози објашњавају да се градска саобраћајница ван зидина уливала у најстарији римски пут који је водио кроз данашњу Србију. Он је почињао у северној Италији и долином Саве водио до Паноније, са царским градом Сирмијумом. Одатле је настављао до Сингидунума и Виминацијума, где се рачвао у два правца.
– Међународни коридор преко Наиса и Скупија (Скопља) водио је до Салонике (Солуна). Други правац пратио је ток Дунава ка Црном мору. Као и данас важно чвориште био је Наис (Ниш) где се одвајао крак пута преко Сердике (Софије) и Филипополиса у Азију. Још увек трагамо за местом где се градска саобраћајница уливала у међународне путне коридоре – каже проф др Кораћ.
Да Виминацијум крије још много тајни указује неочекивано откриће „нимфеја“, светилишта посвећеног нимфама, божанствима извора. Украшени стубић жртвеник подигао је захвални легеионар тик уз борилиште арене.
– Лепе нимфе су сматране заштитиницама извора и бањских лечилишта па су им Римљани радо подизали жртвенике. Виминацијумски нимфеј, откривен је приликом истраживања амфитеатра, а крај њега велики број жртвених фигурина од печене земље, које представљају лепе жене, и уљаних светиљки које су приношене као дарови нимфама – објашњава др Кораћ.
Он претпоставља да се ту некада налазио извор или чесма, чијој је нимфи заштитници, жртвеник подигнут, али је неуобичајено што се он налази уз сам песак арене у којој су крварили гладијатори.
– Нимфеум је у непосредној близини тајанственог подземног објекта, налик на цистерну испод саме арене. Вероватно су ту, под земљом гладијатори чекали да изађу у борилиште. Постоји могућност да се крај нимфеја у ту цистерну сливала посвећена вода да би се користила у последњој молитиви и прочишћењу бораца пред битку на живот и смрт – каже археолог Миомир Кораћ.
