Pročitaj mi članak
Током ове године биће коначно одлучено хоће ли тајни досијеи најзад изаћи на светлост дана. Формира се посебна група за припрему прописа.
Крије се бар 100.000 папира.
Хаљаде добро чуваних страница о уцењивању политичара, политички мотивисаним убиствима, сарадницима домаћих и страних обавештајних служби, о намештеним каријерама и пропалим функцијама, могле би ове године, после 13 година, да буду отворене.
Акциони план за испуњавање препорука Европске комисије, који је Влада усвојила прошлог месеца, прецизира да ће Дачићев кабинет ускоро образовати интерресорну радну групу која ће анализирати доношење закона о отварању тајних досијеа.
Предмет закона биће, не само документација служби безбедности, већ и начин на који ће лица о којима су досијеи вођени имати увид у њих, који централни орган ће у пракси спроводити закон, како ће се скидати ознаке тајности…
Радну групу образоваће Влада, а рок за прве резултате је 1. септембар. Дотле ће група морати или негативно да одговори на захтев ЕК и констатује да не постоји потреба за законом, или да почне његову израду.
У БИА се надају да ће дотле бити консултовани.
Занимљиво да је Европска комисија инсистирала да Србија донесе закон о отварању досијеа, с обзиром да то није био услов ни за Словенију, ни за Хрватску. Осим Србије и Црне Горе, које су у међувремену доносиле неке уредбе које регулишу ову област, једини закон донела је Македонија.
– Немамо ништа против отварања тајних досијеа, али уз поштовање интереса националне безбедности. Она ниједног тренутка не сме да буде угрожена, као што не смеју бити угрожена ни људска права појединаца – каже кратко за ”Новости” Јован Стојић, шеф Кабинета директора БИА.
Нико не зна колико у Србији постоји тајних досијеа. Спекулације иду од 100.000 до чак пола милиона. Све ове године тајне архиве водиле су ДБ, ВБА, ВОА и Министарство спољних послова, које је имало чак две службе. Своју ”базу података” имао је и некадашњи Савез комуниста, и до данас се не зна где је она завршила.
Када се до тога дође, отвараће се сви политички досијеи, а не само цивилни. Затворени ће остати само они везани за организовани криминал, шпијунажу и тероризам.
– Штета је што архиве нису отворене раније, онда када је то обећао ДОС. Тада би подстакао реформу безбедносних служби, омогућио лустрацију и помогао да се исправе последице кршења људских права – каже проф. Богољуб Милосављевић, са београдског факултета Унион.
Мада касни 13 година, и мада су сви који су хтели у међувремену могли да ”прекроје” архиве, закон би и сада могао да пошаље јасну поруку да друштво осуђује злочине чињене због ”заштите безбедности”.
У скупштинској процедури већ се налази предлог оваквог закона који је поднео СПО. Први предлог та странка поднела је 2004, а други 2010. Акт, међутим, до данас није усвојен.
– Наш предлог садржи најбоља искуства Источне Немачке, Пољске, Чешке… СПО неће гласати за закон који не буде гарантовао обелодањивање имена доушника одговорних за људске трагедије – каже Александар Југовић, потпредседник СПО.
Ова странка предложила је да се формира независна комисија која би објавила списак оних који су у име ДБ чинили злочине. Милосављевић на ово одговара да ниједна служба у свету није објавила списак сарадника:
– Обелодањивање имена није мудра идеја, а већина тих људи више и није на политичкој или полицијској сцени. Чак је и Савет Европе рекао да би то била повреда људских права.
(Новости)
