Pročitaj mi članak
Власник неколико луксузних уметничких галерија, Драган Ђорђевић прешао пут од сиромашног гастарбајтера до продавца слика Стивену Сигалу, Денису Хоперу, Доналду Садерленду.
Како је човек рођен у селу код Мајданпека доспео у саме врхове уметничког света Букурешта?
Како је Србин, који је на бечком Пратеру продавао цвеће са две Ромкиње, а у Швајцарској спавао у прихватилишту за бескућнике, постао власник букурештанских ексклузивних галерија, у које свраћају холивудске звезде Стивен Сигал, Денис Хопер, Доналд Садерленд и фудбалски суперстар Дејвид Бекам?
Успео човек, а Срби, по обичају, о томе појма немају.
– Ствар је проста. Успео је захваљујући инату и својој жени – каже његова супруга Ђина, лепа румунска певачица која је припремала неколико колегиница за наступ на песми Евровизије.
Могла је и она, одавно је зрела за Евросонг, али јој се догодио љубавни пех: упознала је Гилета.
– Моји су се из Мајданпека доселили у Голубац, а ја сам брзо кренуо у иностранство – прича Ђорђевић.
Све чешће је у престоници, јер намерава да изврши уметнички десант на Београд. Живот га није мазио. Ситан бизнис са цвећем није успео, па се запутио ка Швајцарској. Није га срамота да исприча како је спавао са клошарима, како је шљакао на грађевини.
– Почео сам да помажем нашим гастарбајтерима. Предложио сам у шали банкарском менаџеру да ми дају бар један проценат, јер им доводим људе. Менаџер ме озбиљно схватио. Отворио сам агенцију за кредитирање „Саша кредит“ – смеје се бивши банкарски експерт за кредитно збрињавање гастарбајтера.
Астрономски је зарађивао, астрономски је трошио. Упознаје лепу румунску певачицу, добијају девојчицу, током бомбардовања они су у Голупцу.
– Гледам у авионе НАТО-а и одлучујем да одведем жену и ћерку у Букурешт, па да се вратим. Али, границе су се затвориле.
Судбина му је нацртала пут. Остао је у Букурешту.
Ђина се ближила врхунцу каријере, а њему то баш није пријало. Упутио је жени ултиматум: или он или њена каријера. Ђина је изабрала Гилета.
Румунија је још тражила свој пут после револуције. Баш као и Гиле, који је извео свој унутрашњи преврат.
– Увек сам волео антиквитете. Ђина је заложила своју најдражу наруквицу како бисмо покренули посао. Не могу да објасним каква је то срећа кад купиш ствар за 20 марака, а продаш је за 868 долара.
Била је то мала, француска Галеова ваза. Те вечери сам рекао: ’Из овог посла нико више не може да ме извуче.’ Постао сам уметнички дилер. После две године, Ђина ми је вратила мило за драго. Поставила ми је ултиматум: не жели да живи са дилером уметнинама!
Овога пута попустио је Гиле. Отворили су галерију. Сакупили су последње паре за свечано отварање. Првога дана зарадили су новац довољан да купе још једну гарсоњеру.
– Са искуством из Швајцарске, почео сам да одлазим на лицитације најпознатијих румунских аукцијских кућа. Куповао сам уметничка дела највећих румунских сликара по једној цени, а продавао их пет пута скупље. Био сам стрпљив, прва тура „робе“ је стајала у складишту неколико месеци. Али, онда је у галерију ушао озбиљан румунски милионер чије име, наравно, не желим да поменем и откупио колекцију за 103.000 долара – прича Гиле о свом првом великом послу.
Прочуло се да су му муштерија краљ Румуније и емир Катара, један од најбогатијих људи света, па су се у посао укључили и румунски органи безбедности, обезбеђујући галерију приликом њихових посета и затварајући читаве букурештанске квартове.
– Сада сви у Букурешту знају за Драгана Србина који држи галерију – каже Ђина. Отворио је још две галерије. Постао је интересантан за џет-сет. О томе, шта купују, ни речи. Уметничка и пословна тајна.
Стивен Сигал је снимао филм у Румунији и дошао је у галерију да купи слику.
– Баш као Денис Хопер, који је је толико скроман да не можете да замислите такву светску личност. Стивен Сигал је, опет, страшно интересантан. Сигуран, захвалан као пријатељ, мора да је пореклом из наших крајева. Обећао ми је да ће поново доћи, али сам мислио, глумац као глумац, фолира ме…
Међутим, када је дошао други пут у Букурешт на снимање, послао је своје агенте у галерију, као претходницу. Највећу част ми је ипак учинио емир Катара када је на аеродрому давао интервју за румунску телевизију, најавивши да ће доћи у моју галерију. Његов брат, шеик, позвао ме је на ручак и био сам импресиониран – каже Ђорђевић.
Ђина се укључила у посао, написавши књигу о путу румунског сликарства од средине 19. века до данас. На изложби у част промоције њене књиге дошло је 70 највећих румунских сликара, а Драган је коначно сазнао колико су му порасле акције када су на изложбу стигла и два бивша румунска председника – Јон Илијеску и Емил Константинеску. Драган је стајао између њих.
Гилетов уметнички „блиц криг” се наставља, са тенденцијом да постане више од регионалног сликарског хегемона. Постао је први човек који је откупио дела јеврејског сликара Харија Гутмана, чије се цене слике крећу између 10.000 и 40.000 долара.
Драган је постао власник више од 500 његових слика. Гутман је живео у Румунији, а сада живи у Израелу. Драган је живео у Голупцу, потом у Бечу и Швајцарској, а онда у Букурешту.
(Политика)
