Pročitaj mi članak
Испред зграде суда окупило се око 50 неокуминиста и 30 десничара. И једна и друга група јасно носе своја идеолошка обележја: комунисти машу црвеним заставама и заставама СФРЈ, док десничари марширају под заставама са ликом Димитрија Љотића, као и организације „Збор“, чији је Љотић својевремено био оснивач. Они носе и заставу под којом су ратовали припадници војске јужњачких република из америчког Грађанског рата.
Десничари носе транспарент „Спасавање Срба није злочин“.
На скуп су дошла и тројица свештених лица у мантијама са још неколико младића. Свештена лица стоје поред десничара, али не учествују у скупу. Са стране комуниста, протесту су се придружиле и чланице организације „Жене у црном“.
Припадници једне и друге скупине се вређају. Комунисти узвикују „Идите у Блајбург“, док им десничари узвраћају са „Бандо црвена“ и „Како је на Дедињу?“. Десничари транспарентом поручују: „Крцун и Лека, проклети довека“.
Сукобљене стране ратују и песмама: десничари певају песме о Љотићу и Недићу, као и нумеру „Србијо мати“. Комунисти узвраћају са „Тито иде преко Романије“.
Од блиског судара дели их кордон полиције, а групе се међусобно вређају и једни друге називају усташама. У овом тренутку, неокомунисти блокирали су Тимочку улицу.
Поступак рехабилитације почео је 7. децембра 2015. године, седам година након што су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић.
Милан Недић је био председник српске владе у периоду нацистичке окупације. Земљу је напустио крајем 1945. године, али је убрзо ухапшен у Аустрији и враћен у Југославију. Недићу није суђено, јер је 4. фебруара 1946. године извршио самоубиство скоком са прозора истражног затвора.
