Ове године су под покровитељством СИЕПА-е, учествовале и српске фирме. Зајднички наступ под геслом „Србија укус природе, бесцарински увоз“ привукао је пажњу многих посетилаца сајма. Српски произвођачи су се представили, многи успоставили контакте а неки и склопили конкретне послове.

 На претходним сајмовима хране у Москви, наши произвођачи углавном су наводили проблем производних капацитета- велики ланци траже константне испоруке и велике количине, како би то обострано било исплативо, што наши произвођачи тешко могу да испуне. Саговорница из Карнекса, Љиљана Тепачевић, руководилац извоза, коментарише ове наводе: „Карнекс ради у три смене и може да задовољи потребе великих ланаца. Важно је наћи доброг партнера, који би требало да на основу плана производње и пласмана робе, да правилну и благовремену информацију шта, када и колико произвести.“

 Иначе, Карнекс је одлучио да на овом сајму иступи са конзервама, паштетама и готовим јелима, а да касније када нађу пут до руског потрошача, прошире палету производа. Биљана Марковић, менаџер техничког сектора каже да су током сајма приметили заинтересованост потенцијалних руских клијената за сировине из Србије.

То се најпре односи на смрзнуто говеђе и свињско месо, иако је проблем код говедине то што Србија нема довољно говеђег меса, али зато тај проблем не вежи у случају свињског меса. Руска ветеринарска инспекција је већ била у фабрици „Карнекс“, када су презентовали линију клања свиња и производњу артикала од свињског меса. За тај део производње су добили дозволу. Сада су у фази добијања дозволе за производњу говеђег меса, јер је склопљен договор између руске и српске ветеринарске управе да Руси могу да одраде тај део.

 

Чућемо и Душана Кнежевића, генералног директора „Златиборца“ о наступу на московском сајму хране:

Компанија Златиборац постоји још од 1885.године, али компанија у модерном организационом смислу ради од 1992. године и до данашњих дана се бави искључиво производњом трајних сухомеснатих производа. Фабрика се налази у Мачкату. Поред Србије, где смо апсолутни лидер, ми извозимо и у земље бивше Југославије- Македонију, Црну Гору, Босну и Херцеговину. Од пре годину дана смо присутни и на руском тржишту.

На руско тржиште смо извезли робу, преко два дистрибутера, преко наша два практично инопартнера- један са седиштем у Москви, који покрива Московску област, а други је партнер у Санкт- Петербургу, који такође покрива ту Санктпетербуршу област и регионе у окружењу.

Сада кроз тај партнерски однос развијамо наш наступ на тржишту Русије и можемо рећи да је за ово кратко време, он у развојним оквирима- значи да се још позиционирамо у велике ланце, обзиром да је тржиште Русије специфично. Није лако ући у све ланце, али заиста по показатељима и повратним информацијама, у старту се показује да је наш производ доста добро прихваћен у ланцима у које смо већ ушли.

Наша апсолутна компаративна предност је наша производна технологија. Ми смо пре доласка на руско тржиште направили истраживање- у групи производа сличних нашим, где су се наши заиста показали јединствени, јер се производе на природан начин, по старим рецептурама и суше се на традиционалан начин. Показало се да готово ни један производ заступљен на руском тржишту нема такву технологију.

 Са друге стране, наша паковања су прилагођена свим позицијама и свим тржишним категоријама од хотелијера до малопродајних ланаца. Ми покривамо све врсте потрошача, чак и ценовно категоришемо део наших производа који иде у ценовно нижу, односно вишу категорију.

Господин Кнежевић, за разлику од представника Карнекса, сматра да је улазак на руско тржиште једино могућ уз помоћ и посредовање дитрибутера:

 Искрено, јако је тешко ући у руске ланце и мислим да је то илузија из једног простог разлога- ланци траже да им неко дистрибуира робу од маркета до маркета. Ми ту логистику у Русији немамо и за нас је много скупа. Заиста, без дистрибутера у старту на овом тржишту, без представника у Москви, логистике у дистрибуцији, мислим да о томе потпуна илузија размишљати…

За крај господин Кнежевић додаје:

Могу да кажем заиста да, ових дана на сајму смо изузетно пријатно изненађени, обзиром да први пут излажемо у овом оквиру, заједно са свим произвођачима из Србије, који су били заинтересовани. Мада сам раније доста провео у Русији, управо због истрживања тржишта, сада сам први пут на сајму. Могу рећи да су наши производи овде добили једну димензију и практично велико интересовање, чак и од људи који нису из сфере- долазе, инетересују се, тако да заиста можемо бити задовољни са ова два дана сајма.

 

На сајму хране у Москви били су и представници Института за хигијену и технологију меса. Разлоге њиховог доласка и запажања чућемо од господина Саше Пречанице:

Институт за хигијену и технологију меса, који као научно истраживачка организација која пружа подршку целокупној индустрији меса Србије, овде је присутан јер смо желели да објединимо целокупну индустрију меса ради заједничког наступа на тржишту Руске Федерација. Сматрамо да је сваки произвођач појединачно мали за ово велико тржиште, а заједнички би имали много више шансе да наступимо под једном робном марком, под једним брендом- као што смо некад наступали за тржиште Америке где смо, као тада још СФРЈ, извозили нашу чувену шунку.

Мислимо да би на овом тржишту имали велике шансе са нашим квалитетом. Наравно, наши производи би требало да се прилагоде укусу овдашњих потрошача. Оно што ми производимо, ценовно углавном одговара овом тржишту. Постоје неки додатни трошкови око транспорта, али би обједињавање и ту довело до смањења цена и побољшавања услова за продају и наступ.

Проблем је вероватно и у организовању самих потрошача и непостојању јединствене спољно-трговинске компаније која се бави дистрибуцијом на тржишту Русије.

Није ствар у централизацији тржишта, ствар је у обједињавању у циљу уједњачавања квалитета. Дакле, овде је квалитет на првом месту. Обједињавање се врши зарад могућности лакшег препознавања робне марке и квалитета који стоји иза ње, а не ради некакве уравниловке.

 

За крај извештаја са овог сајма хране и још једне емисије „Пословни разговори“, чућемо господина Дарка Маринковића, директора компаније Цмана, погона Медино:

Бавимо се паковањем пчелињих производа. Први пут смо присутни на сајму у Москви. СИЕПА нам је помогла да се позиционирамо овде. До сада смо извозили, јер смо извозно оријентисана фирма, кад је у питању паковање и пласман меда. До сада смо били присутни на тржишту Западне Европе, али ево покушавамо да нађемо своје место и на тржишту Русије.

Сматрамо да имамо квалитетан производ, који можемо да понудимо руском тржишту и мислим да ће наш производ бити цењен. У преговорима смо са неколико компанија из Русије и видећемо шта ће бити након овог сајма. Мислимо да има простора и да ћемо се позиционирати.

Конкретно преговорамо директно са трговинским ланцима, мада није на одмет наћи и неког озбиљног дистрибутера. Мислимо да је сигурније наћи трговиснки ланац са којим можемо да радимо- јер оно што смо досад видели јесте да ти озбиљно трговиснки ланци хоће директну сарадњу, а не преко дистрибутера.

Неку детаљну анализу руског тржишта нисмо радили, али постоје пословни партнери са којима сарађујемо из неке друге области, не из области меда, са којима смо разговарали и упознати смо са ситуацијом на тржишту Русије.

Да, постоји велика понуда меда у Русији, али постоје врсте меда које Русија нема а ми можемо да понудимо: конкретно ливадски мед, специфичну врсту липовог меда, као и багремов мед којег Русија има, али како постоји велика потржања за багремовим медом, ми свакако можемо да пласирамо наше производе на руском тржишту.

Господин Маринковић у вези са питањем квалитета нашег меда и перспективама пчеларстава у Србији додаје:

Компанија Цмана, односно радна јединица Медино се бави откупом меда са територије Србије. Иначе, Србија не увози мед- комплетна понуда меда је 100% природни домаћи производ. Мислим да смо једна од ретких земаља која не увози мед и оно што ми нудимо је благо Србије.

 Са пчеларима имамо фантастичну сарадњу, јер ми смо релативно млада компанија, од 2004.године смо у области пчеларства и за кратко време смо подигли тај посао на један доста висок ниво. Сада се у Србији исплати бавити се пчеларством. Мислим да је то перспективно и радићемо на томе да се развије та сировинска база, јер продаја и тржиште- то је нешто што већ имамо. Оно на чему би требало да радимо је развој сировинске базе, тј развој пчеларства у Србији. Ми смо природно богата земља, требало би само подићи неке друге ствари на виши ниво, да би се све то что нам је природа дала, искористило на најбољи могући начин.

 

( Глас Русије )