– У заједничкој акцији с још пет полицијских управа прошле седмице смо расветлили  пуштање у промет новчаница врло доброг квалитета – каже за  „Дневник” инспектор у Одсеку за привредни криминал новосадске Полицијске управе Душан Алексић.

– Шест „лажњака” у апоенима од 200 евра откривено је у Новом Саду, али одмах потом у Крушевцу је ухапшено двоје бугарских држављана, мајка и син, којима се ставља на терет да су производили и свесно користили фалсификовани новац.

Такође, управо радимо радимо на расветљавању растурања лажних долара протурених код куповине аутомобила. 

Понекад су лажне новчанице толико лоше и необично урађене да је било случајева да на њима чак и пише фалсификат. Неке „прекречене” фломастером понекад изгледају као да се неко шалио, а бивале толико су лошег квалитета да се не ради о кривичном делу фалсификовања новца, већ о преварама. У судском поступку се дешавало да је захтевано психијатријско вештачење оштећених, јер је било тешко поверовати да их је неко примио као праве.

– Процене су да је увек од 10 до 15 одсто папирног новца на светском нивоу фалсификовано. Србија нема изражен проблем с фалсификованим новчаницама динара и што је најбитније не ради се о о фалсификатима „опасне„ израде, односно обично није реч о лажним новчаницама које имају јако мало разлике  између фалсификата и оригинала – истиче Алексић. –  Искуство Народне банке Србије, која је најмеродавнија и најопремљенија за препознавање лажних новчаница, показује да се фалсфикати у нашој земљи углавном копирају, било да се скенирају или да се израђују на добрим фото-копир апратима, прилично доступним портабл уређајима високог квалитета уз кутијице боја које се смештају у мале просторије. Јако је мало случајева да су новчанице штампане у офсет штампи.

 

Саговорник „Дне­вника” каже да се по дојави о проналаску фалсификованих новчаница одмах обавештава цео систем Министарства унутрашњих послова и међусобно се размењују информације. Кад су ухваћене поменуте особе, све управе су циркуларно обавештене о томе уз опис лица и новчаница стављаних у промет. Код осумњичених приликом претреса нису пронађене лажне новчанице, али се претпоставља да имају саучеснике и још увек с ради на расветљавању овог случаја. Предмет није завршен, а лажне новчанице су растурене на територији шест полицијских управа с блиским квалификацијама квалитета и серијских бројева апоена.

– „У ве„  детектор оштећене мењачнице у строгом центру града није препознао лажне новчанице, а  најновији систем заштите магнетним записом није имала – објашњава Алексић. – Старија дама с упадљивио лошим нагласком у јуну је заменила је 400 евра у динаре, а 200 је уситнила. Одмах потом дошао је мушкарац, с такође необичним акцентом, и понудио да замени 2.600 евра уз образложње да хоће да купи телевизоре због бизниса у Македонији.

Радник у мењачници је посумњао, радили смо на томе и клупко је почело да се одмотава. Овакве новчанице се не штампају двострано, него на једној страни и потом се лепе ти папири, а кад је финиширана, она је скоро исте дебљине као и оригинал. Тешко је препознати да није исправна, али кад се ломи, разилази се папир. Иста технологија је коришћена и у последњем случају фалсификовања динара.

Изгредници обично циљају мале мењачнице, јер претпостављају да оне имају нижи степен обезбеђења.

 

(Дневник)

Oznake: Bačka, Dušan Aleksić, lažni dinari, lažni evri, privredni kriminal, falsfikovanje novaca