Pročitaj mi članak
Мноштво хумористичко-сатиричних листова који су у Србији излазили у време последњих Обреновића, краљева Милана и Александра, бранили су се од дворске цензуре управо хумором.
Чим би осетили да ће их власт глобити или чак гасити због оштре сатире, они су се окретали шалама из народа. А оне су са становишта круне и министара деловале као нека врста друштвене анестезије.
У народним шалама се нарочито истицао лист „Брка“, који је и најдуже опстао, чак 11 година. Угасио се управо после обарања Обреновића у Мајском преврату 1903. Омиљене теме у „Брки“ били су вицеви о новцу и љубави.
Доста простора се давало догодовштинама чувеног Насрадин-хоџе, кога називају оцем турских хумориста. Поред Турске, приче о досетљивом хоџи су биле веома популарне и на Балкану, Кавказу, у Арабији. У свим тим земљама Насрадин је представљен као весељак, шаљивџија.
Тако су српске новине објавиле како је један сиромах тражио од Насрадин-хоџе у зајам сто гроша уз молбу да му да четири месеца да врати дуг. А хоџа је штрпка браду, па ће право у главу: „Новаца немам, а времена ти могу дати, ако хоћеш, и осам месеци“!
У сличној ситуацији се нашао и неки Тривун, али се он лоше провео. Дошао њему земљак и затражио три банке на зајам. На питање када ће му вратити, земљак је одговорио: „Кад пођем у цркву“. Превари се Тривун и даде паре, а земљак од тог дана нити враћа паре, нити иде у цркву.
Насрадин Хоџа
Ишли су у то доба из руке у руку грошеви и маријаши, круне и филери, тантузи и аспре. Неки су највише волели златне дукате, а једном ковачу у Србији добре су биле и банке, новчанице од 10 динара које су се штампале са краја 19. века.
Извадио тако он једном усијану потковицу из ватре, а сељак који је чекао да му се коњ поткује, каза, тек да нешто каже: „О, ала из ње бије врелина!“.
„То није ништа“, надмено ће ковач. „Ако ми даш банку, ја ћу је лизнути“. Сељак рече: „Е, вала, даћу ти! Баш да видим ту силу од језика!“. Пружи банку десетицу ковачу. Он је узе, лизну и стави је у џеп.
Мучно је дати, а ништа мање мучно није ни натраг тражити. Знао је то један мајстор, па послао свог шегрта да он наплати дуг. Овај се враћа и каже: „Мајсторе, брица не да оне паре што вам дугује“.
Мајстор га је упитао шта му је рекао брица: „Не каже ништа, само ме је два пута ошамарио“, одговори шегрт. Мајстор га је упитао: „И ти си то отрпео“? Шегрт му је спремно одговорио: „Јок, него ћу још за ваш новац да се тучем са човеком“!
Један јужњак из Понишавља отишао да купи нешто против мува, па му показали препарат од 30 динара који може да убије сто мува и други од 50, који је у стању да среди и свих стотину. Купац одмах кренуо из радње, а продавац га у чуду запитао куда ће.
„Идем да избројим мушице“, рече му потенцијални купац. Истом том штедиши код куће затражио синчић: „Татко, дај ми неки динар да купим поморанџу“! Посаветовао га је: „Ма, иди бре, синко! Опсуј мајку на продавца и он ће да те гађа са две“!
А његов земљак Лесковчанин наручио у потаји да му каменорезац припреми уклесана слова, па да их само утисне на надгробну плочу, као епитаф: „Кад сам умро, моји због тога и дан-данас пате јер сам пре смрти подиг’о кредит, а они отплаћују рате“.
Кад је о новцу реч, и жандарми су умели да поставе дијагнозу. Тако је један привео двојицу тврдећи да су мртви пијани. „По чему видиш?“,- пита га старешина, а жандарм објашњава: „Овај овде бацао паре око себе као да им је прошла важност. А овај други је био још пијанији, јер је те паре скупљао и – враћао му!“
А кад се ко обогати, настају нове невоље. За једног таквог нашао се научник који се заинатио да израчуна колико је дотични богат.
Испало је овако – кад би делио сав свој иметак, он би сваком човеку на земаљској кугли могао дати по читав талир. Чуо то богаташ о коме је рачун изведен, па позвао учењака к себи. Извадио један талир и рекао му: „Ево ти твој талир, а за остали свет немој више да се бринеш“!
Ерин трик
Много се згода одувек вртело око новчаника. „Позајми ми четири круне“, тражи један ђак од свог друга који му је рекао да је оставио новчаник код куће. На питање што га није понео, одговорио је: „Ког ће ми врага кад је празан“!
За сличне прилике Ера је имао посебну мудрост. Срео он једног кмета и затражио му десет цванцика на зајам. „Како ћу ти дати десет цванцика, кад их немам више од четири?“ Ера му је предложио: „Па, дај ми та четири, а шест ћеш ми остати дужан“. И тако је Ера добио зајам.
Довитљиви Шумадинац
Када је једног Шумадинца и друштво позвао познати тврдица да му покосе ливаду, он се и извукао од посла, и нашао начин да наручиоцу наплате, па је рекао друштву: „Хајдете ви да косите, а ја одох да га одмах тужим суду. Таман док покосимо, и пресуда ће се донети“!
(Вести он лајн)
