Блаце: Пуних 20 година Гордана Збиљић (40) из села Пребреза код Блаца ради у шуми као дрвосеча и све послове везане за рад са дрвима у планини. Заједно са супругом Гораном спреми и до 20 кубика дрва дневно.

 Гордана каже да је у овом послу савладала све вештине и да нема разлога да се боји, иако посао дрвосече спада у веома ризична занимања.

 – Дрвосеча сам пуних двадесет година и радим све послове везане за спремање дрва у шуми: Обарам стабла, метрим, товарим на приколицу, возим трактор, радим с витлом, све … , прича о свом послу Гордана, једина жена дрвосеча у овом крају.

 У кући права домаћица и мајка двоје деце, Гордана је у шуми најбољи дрвосеча, бољи и вештији од мушкараца.

 – Обоје смо подједнако спретни у планини. Гордана има искуство и у вожњи трактора, тако да имам велико поверење у њу док спуста трактор са пуним товаром дрва низ планину – истиче њен супруг Горан, који у шали додаје да његова супруга има колегинице једино кад оде у град, а у планини има само колеге.

 Гордана каже да је у овом послу јако важно бити спретан, вешт и веома опрезан, јер у планини има доста опасности.

 -Искуство дуго две деценије помаже ми да без проблема радим овај посао- каже Гордана, након што је као од шале оборила велико стабло букве.

 Горданине колеге кажу да је она најбоља од свих дрвосеча које познају.

 -Тестеру оштри, трактор вози, обара и извлачи дрва боље и спретније него ми – хвали Гордану колега Миљојко Паунковић.

 

Ниш: Ђубре после бувљака
Продавци на бувљој пијаци код нишке Тврђаве, када суботом крену кући иза себе оставе пуно смећа, а оно обавезно сачека понедељак, јер како кажу у Горици, чистачи суботом поподне не раде.

 Суботом на простору од Тврђаве па све до Ауто пијаце велики је број продаваца половне робе. На том простору формира се бувља пијаца која нуди све, од игле до локомотиве.

 Ипак, када продавци крену кући иза себе оставе гомилу смећа. Део тог смећа заврши и на кеју, јер сву робу коју не желе да носе кући, продавци једноставно пребаце преко бедема на кеј.

 У редакцију Јужних вести стигао је снимак који је, према речима аутора, начињен у суботу поподне где се види широк асортиман свега и свачега што је пре смо који сат било у понуди на бувљој пијаци, а сада је на шеталишту.

 Иако је од тада прошло више од 24 часа ситуација је непромењена. И данас на кеју иста слика. Гардероба, бела техника, црно-беле фотографије, слајдови, одећа, обућа, а нешто од тога и виси са грана које расту из бедема.

У Јавно комуналном предузећу “Горица” кажу да нису знали у каквом је стању кеј, али да ће одмах интервенисати.

 – У суботу поподне нико не чисти, чистачи завршавају преподне. Ми имамо дневне смене и они не могу те пикове да покрију, јер једноставно не можемо да их плаћамо, велики је трошак. Гледаћемо да то некако активирамо више викендом који је очигледно проблем и због бувљака и због смећа које остаје после младих код Официрског дома – рекао је Бранимир Јездимировић, директор ЈКП “Горица”.

 Чишћење се, иначе, како кажу у “Горици” у овом делу града одвија редовно. Према речима Јездимировића петнаестак чистача покрива ужи центар града, сваког дана, али не и суботом поподне када се на том простору и ствара највише смећа.

 Како каже директор последице бувљака нису новина и тога има сваког викенда, али како је рекао, до сада није било проблема.

 Како ствари стоје, за чистији Ниш много тога би, пре свега, требало да се промени у свести грађана, али и у организацији надлежних служби.

 

Врање: Велика посета на „Данима Врања“
Културно-туристичка манифестација „Дани Врања“, која је отворена у суботу увече, већ на самом почетку бележи велику посећеност.

 Догађаји се нижу један за другим, али највеће интересовање влада за вечерње концерте на тргу Станише Стошића.

 Вече када је манифестација била отворена било је својеврсни микс класичне, етно и изворне музике, док је посебну ноту целом догађају на одушевљење бројних окупљених Врањанаца дао наступ дувачког оркестра Ненада Младеновића који је подигао публику на ноге.

 Прве вечери пред врањском публиком наступио је Александар Тасић, професор Музичке академије из Новог Сада, затим културно-уметничко друштво Севдах, етно група Вед, а перформанс пред врањском публиком извели су у глумци врањског театра.

 Другог дана манифестације у градском парку је одржана презентација хране и старих заната коју је организовала Туристичка организација Врање.

 Презентоване су традиционалне врањске пите, а све то у циљу брендирања најпознатије врањске пите „самсе“. Посебну драж овом окупљању дао је и наступ КУД пензионера из Врања, а присутни грађани су могли да дегустирају традиционалне специјалитете.

 Костимирани глумци су се у вечерњим сатима прошетали градом у оквиру перформанса под називом “Чаршијске приче старог Врања“, док је на централној сцени представљена књига „Додир љубави“ Весне Митић – Ристић Беке и одржан соло наступ Ненада Јањића на гитари.

 Синоћ је  на централној бини најпре наступао Хор музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Врању, затим је публика имала прилике да види део представе „Аутопутем“, док је  централни догађај вечери био резервисан за концерт групе „Фрајле“.

 

Лесковац: Професор улаже у „зелене киловате“
Прву соларну електрану снаге 210 киловата на југу Србије саградио је из својих извора професор др Петар Митковић, дугогодишњи професор на нишком Грађевинском факултету, који је недавно изабран и за декана ове високошколске установе. Планира да заједно са челницима општине Бојник подигне још једну соларну електрану три пута веће снаге.

 – „Зелени киловати“ су будућност и свако домаћинство може да их производи – појашњава професор разлоге зашто се одлучио да инвестира у ову производњу.

 Енергија Сунца једини је ресурс кога ће бити док је планете Земље, тако да је то и једина инвестиција која нема рок трајања. Обновљиви извори сунчеве енергије на југу Србије су практично неограничени, али још увек не постоји довољно интересовања да се улаже у производњи „зелених киловата“.

 – Опрема јесте из увоза, али је све остало домаћа памет. Сами смо осмислили, пројектовали, монтирали и већ неколико дана испоручујемо са ове електране, у почетку, око 60 киловата систему EPS – прича професор Митковић, коме је ова инвестиција била више професионални него финансисјки изазов. – Циљ ми је да покажем људима да је то изводљиво и да можемо да постанемо ако не на челу колоне онда барем негде у средини по производњи ових киловата у Европи. Неславно место на зачељу нам сигурно не припада.

Професор подсећа да наша земља до 2020. године мора да производи најмање 20 одсто струје из „обновљивих извора“. Овим ноншалантним темпом тај проценат нећемо постићи ни за 20 година. И сама министарка енергетике Зорана Михајловић је на отварању ове електране изјавила да је од 2008. године до сада издато више од 127 сагласности за коришћење потенцијала обновљивих извора енергије у износу од 200 мегавата, али је реализовано испод 7 одсто.

 – Од идеје да саградим соларну електрану на крову свог пословног објекта на улазу у Лесковац до пуштања у рад прошло је годину дана. Зграда није била ни пројектована за ову намену, али смо пронашли решење. Ово истичем да бих указао да свако домаћинство може да се укључи у ову производњу. Панели нису тешки, има их на тржишту, а најављује се да ће ускоро почети да се израђују и код нас – каже Митковић, који ће у зони водозахвата бојничког „Водовода“ поставити заједно са локалном самоуправом још једну електрану од 650 киловата.

 ЦЕНА: ДВА ЕВРА ПО ВАТУ

 Професор Митковић склопио је уговор са EPS о испоруци енергије као повлашћени произвођач. EPS, иначе, „зелене киловате“ плаћа 0,23 евроценти. Европске државе плаћају исте киловате 0,36 евроценти, па наша земља може имати добар извозни производ.

 Изградња соларне електране кошта 2 евра по једном вату.

 

Извор: www.toplickevesti.com, www.juznevesti.com, www.novosti.rs

 

Oznake: Blace, Vranje, komunalne vesti, kulturna događanja, Leskovac, Niš, svakodnevica