Pročitaj mi članak
Нови Бечеј: У војвођанским градовима се током лета одржи више од тридесетак туристичких манифестација које посети између неколико стотина и неколико стотина хиљада посетилаца. Све њих финансирају локалне самоуправе желећи да привуку што више туриста, али до сада ниједна општина није добила помоћ државе без обзира на број гостију и разноврсност коју може да понуди туристима.
– Војводина је регија са огромним туристичким потенцијалима, али њене туристике понуде заостају за Европом без обзира на то што ловни, бањски, наутички туризам имају традицију дужу од два века – оценио је генерални секретар Светске туристичке организације др Талеб Рифаи приликом недавног боравка на сајму лова и риболова у Новом Саду. Он је похвалио Нови Бечеј због пројекта пристаништа на Тиси, наглашавајући да би било добро да и остале општине препознају своје туристичке потенцијале.
– На целом току Тисе кроз Србију нема пристаништа – истакао је Фифаи и додао да је то разлог више због којег се треба борити за ову инвестицију. Јер највећи проблем пловних река у југоисточној Европи јесте недостатак марина и пристаништа и пратећих објеката. А Тиса је река која протиче кроз пет земаља, али се међународни бродови не заустављају јер немају где да пристану.
Пример Новог Бечеја, кажу у Туристичком свезу Војводине, мотивисао је здравствене туризмологе да се удруже на представљањима у Љубљани, Будимпешти, Београду.
– Туристе из Европске уније треба да „ухватимо“ нашим ценама. У области стоматолошких и услуга, као и пластичне хирургије, ми имамо стручњаке са знањем који је светског нивоа, само што то људи због беспарице не примећују јер мало њих може себи да приушти такве интервенције. Истовремено, ови за нас високи ценовници за странце важе као јефитини. Многи Европљани путују у Мађарску да би ове услуге себи приуштили по повољним ценама. Ми, поред осталог, радимо на томе да убудуће људи из Мађарске ове интервенције обављају код нас – објашњава Атила Вереш, директор Фонда Кластера здравственог туризма Војводине.
– Имамо најлепши кеј на току Тисе кроз нашу земљу, али туристи до њега, углавном, могу да дођу само сувоземним путем. Ниједна јахта, наутичко пловило или туристички брод не могу да пристану уз нашу обалу. Све смо то приликом посете Војвођанској канцеларији у Бриселу представили партнерима из ЕУ и добили чврста обећања да би пројекат изградње пристаништа могли брзо да реализујемо. У међувремену, обезбедили смо 10,5 милиона динара од акционог иневстиционог плана (НИП) за пројектно-техничку документацију како би заокружили планове о једином пристаништу на Тиси код Новог Бечеја – објашњава Саша Шућуровић, председник општине Нови Бечеј.
У оквиру пристаништа градиће се и станица за снабдевање бродова горивом
Стручњаци „НИС – Гаспромњефта“ предложили су да у оквиру пристаништа направе бункер станицу за снабдевање бродова горивом. – У Новом Бечеју је изузетна локација не само за пристаниште него и за изградњу бункер станице – објаснио је Самвел Чобањан.
Суботица: Преседање на двадесетак километара
Док не буду пуштени у саобраћај нови возови, путници који из Суботице путују железницом, тачније шинобусима до суседног града Сегедина у Мађарској, удаљеног само четрдесетак километара, морају преседати на самој граници, а затим се до одредишта возити мађарским шинобусом.
Разлог је некомпатибилност наших и мађарских железница. Није, међутим, реч о другачијим стандардима и прописима, већ о томе да су шинобуси који саобраћају на овој (међународној) траси, а који полазе са територије Србије толико стари да их Мађарска не жели примити.
Одлуку о томе да шинобуси из Суботице не могу ући на мађарске пруге донела су најпре мађарска железница, а затим су и Железнице Србије примениле принцип реторзије, те је шинобусу из Мађарске забрањен приступ на пруге Србије. Резултат је да су путници и са једне и са друге стране принуђени да код граничног прелаза Хоргош – Реске преседају у други шинобус.
Део проблема са шинским превозом према мађарској, односно европској граници је у застарелости српских возова и шинобуса, али је такође врло евидентна и застарелост пруга, те на појединим местима управо на реалцији Суботица – Сегедин возови иду и брзинама од 30 на сат, што је било преспоро и за возове од пре пола века.
Проблем са шинобусима требало би да се реши до краја године, јер су Железнице Србије најавиле да ће на линији Суботица – Сегедин бити пуштен у промет један од нових возова из Русије.
Сомбор: Обичаји за листу наслеђа
У Дорослову, једном од најмањих села сомборског атара, већином насељеном становницима мађарске националне мањине, протеклог викенда је одржан „Грожђебал“, обичајна приредба тамошњег живља, која је предложена за стављање на Унескову листу наслеђа.
У оквиру свечаности представиле су се све фолклорне групе дорословачког Мађарског културно-уметничког друштва „Мориц Жигмонд”, а посетиоци су имали прилику да виде девојачке плесове, традиционалне дорословачке игре, као и кореографије свечарског, тзв. недељног плеса. После наступа плесних група, приказан је централни део „Грожђебала“, инсценација када млади „краду” гроздове, а пудари (чувари винограда) их „приводе” судијама, који кривце пуштају само након плаћене казне.
Дорословчани, који су широј јавности познати и по једном од најчувенијих римокатоличких Маријанских светилишта, које током године само у једном дану окупи и до десет хиљада ходочасника, почетком ове године комплетирали су документацију, која детаљно описује овај обичај уз фотографије, кореографије и видео снимке, потребну за уврштавање на Унескову листу културног наслеђа. Овај предлог за уврштавање на престижну листу Унеско упућен је, а резултати се још очекују.
М. Мћ
Нови Сад: Пешаци под лупом полиције
Новосадска полиција наставља акцију појачане контроле саобраћаја, која ће се широм града одржати данас од 7 до 12 часова, широм града. Акција је усмерена првенствено на откривање и санкционисање прекршаја које чине пешаци.
Спроводиће је саобраћајни полицајци и полицијски службеници у цивилу, који ће уочене прекршаје фотографисати или снимати, а затим ће се легитимисати учиниоцима прекршаја. Најчешћи прекршаји , показале су раније акције, су прелазак коловоза ван обележеног пешачког прелаза, затим на црвено светло, или уз коришћење мобилног телефона.
У досадашњим акцијама углавном су кажњавани несавесни пешаци на Булевару Михајла Пупина, од Бановине до потходника, код Српског народног позоришта, Футошке пијаце и дуж већег дела Булевара ослобођења.
Према Закону о саобраћају прелазак на црвено светло кошта 5.000 динара, а ако то радите у присуству малолетног детета казна је од 15.000 до 30.000 динара. Коришћење мобилног телефона на пешачком прелазу кошта 3.000 динара, а ако је са вама дете, казна износи од 6.000 до 12.000 динара.
За слушалице у оба уха на пешачком прелазу плаћа се 3.000, а ако је присутно дете до 12 година, од 6.000 до 20.000 динара. Прелазак ван пешачког прелаза је 5.000 динара, а ако водите дете казна је од 6.000 до 20.000 динара.
А. Ј.
Темерин: Бициклима кроз Темерин
Поводом Светског дана без аутомобилског загађења, 22. септембара, другу годину заредом, чланови Екоцентра „Водомар 05” из Темерина организоваће промотивну вожњу бициклима.
Значај ове акције огледа се у скретању пажње на негативан утицај аутомобилског загађења на ваздух који удишемо и стање животне средине, едукација младих и пропагирање употребе бицикла као еколошки оправданог и по здравље корисног превозног средства.
У акцији учествују деца основних школа из Бачког Јарка и Темерина, спортска и еколошка удружења, као и појединци који подржавају здрав начин живота.
Дужина трасе од центра Бачког Јарка до краја Темерина и наставног центра ЈП Воде Војводине “Јегричка”, у једном правцу је 15 километара, односно 10 километара за оне који се прикључе у Темерину. Учесници акције “Бицикло возимо- планети помозимо”, исписивањем графита на раскрсници у центру Темерина, понудиће своја решења за здравију и чистију животну средину.
У склопу акције, биће организовано предавање на тему „Бициклисти у саобраћају и штетни утицаји аутомобила на ваздух и животну средину“, у наставном центру “Јегричка”. Након предавања, учесницима акције биће понуђен чувени темеринсаки пасуљ, као надокнада за потрошену енергију, након чега следи повратак, уз мониторинг бициклистичких стаза .
Акцију подржава оштинска Темерин, преко ресора за пољопривреду, екологију и заштиту животне средине ЈП “Воде Војводине” , СУП Темерин саобраћајна полиција , локална туристичка организација , „SKY Motors“ и невладине организације.
В. Х.
Извор: Блиц, Данас, Дневник
