Pročitaj mi članak
Горњи Милановац: Мештанин села Брезна на Сувобору Горан Перковић (48) грешком је постао највећи произвођач малине „микер“ и већ пет година искључиво од тога живи, пошто је добио отказ у ПИК „Таково“ у Горњем Милановцу.
Перковић каже да је пре 15 година тражио сорту малине „виламет“ да засади на 15 ари за личне потребе, али му је грешком испоручена сорта „микер“ која има специфична својства и најтраженија је на светском тржишту.
Он каже да су га агрономи убедили да крене са том производњом која је убрзо стигла на тржиште Француске одакле су се наруџбенице стално повећавале због чега су повећаване и површине под овим јагодичастим воћем.
„У овом тренутку имам 25.000 садница на површини од два хектара а купци су ми чак у Јапану и много више зарађујем него док сам био запослен код приватника као магационер где сам добио отказ“, каже Перковић. Малињак је по овој суши заливао по систему „кап по кап“ али је зато без посредника и хладњачара од иностраних купаца од Ламанша од Далеког истока добијао седам евра по килограму, а за идућу годину купци му најављују и 50 одсто већу цену.
За тржиште у Јапану берба се обавља у рукавицама, сваки плод се посебно прегледа и маказицама одсеца и најмања петељка јер тада задржава свежину што је најважнији захтев купаца.
Стручњаци кажу да једино „микер“ задржава сва хранљива својства при замрзавању, захтевнији је у производњи од осталих сората, али је зато и најисплативији што је овај произвођач прихватио и од тога има изванредну зараду.
Краљево: Болница и даље није обновљена
Интернистичка болница у Краљеву ни пуне две године после земљотреса није обновљена. Санација тешких оштећења још није ни почела, а не зна се ни када ће, јер средства у буџету ресорног министарства још нису обезбеђена. Болнички центар премештен је у Хируршки блок и све теже функционише.
Црвена лампица аларма у краљевачком Здравственом центру је, кажу, одавно упаљена. Помешани клинички путеви мултифункционалне постеље по ходницима Хируршке болнице постали су, тврде, опасна импровизација.
Директор ЗЦ „Студеница“ Краљево Звонко Веселиновић каже да су на ивици људскости према појединим пацијентима.
„Практично овде је спојено и оно што није спојиво. Урологију са психијатријом, интензивна нега са неурологијом. Има и ходника са по четири службе, али и права срећа је бити у двокреветној соби са пет постеља“, кажу пацијенти.
У једној соби су мушкарци и жене смештени заједно, али пацијенти кажу да то није важно све док свако има свој кревет и додају да је теже сестрама.
Зоран Станисављевић, начелник Интернистичке болнице, каже да медицинско особље трчи између спратова, а прегледе и консултације обављају на ходницима.
„Немамо ни собу за опсервацију, а камоли где да се пресвучемо. Дајемо све од себе, али више се не може“, каже Станисављевић за РТС.
Две године после земљотреса, у краљевчаком Здравственом центру понестаје и разумевање за, како кажу, „свеопшту финансијску ситуацију“.
„Овај регионални центар мора да буде приоритет, јер је остао без 5.000 квадрата и 220 постеља“, каже директор ЗЦ „Студеница“ у Краљеву Звонко Веселиновић.
Пројекат санације Интернистичке болнице је урађен, прошао је и ревизију надлежног министарства, међутим 900.000 евра за почетак радова није ни ове године планирано државним буџетом.
Ужице/Мокра Гора: Чувари природног богатства
На Мећавнику договорено оснивање независне Организације за мониторинг природних ресурса Србије, која ће се борити за очување здраве животне средине и одрживи развој Србије.
Иницирана могућим истраживањима никла у Србији, а на подстицај из Мокре Горе, Чајетине и Ужица, идеја о очувању здраве околине прихваћена је и у Тополи и Врњачкој Бањи, па су на Мећавнику начињени први кораци у формирању невладине организације чији је циљ одрживи развој Србије.
Са Мећавника подсећају да је за коришћење природних богатстава Србије много бољих начина него што је то експлоатација никла.
Емир Кустурица, директор Парка природе „Мокра Гора“ каже да би Србија требало да има нови концепт.
„Да Србија засади од Куршумлије од Пожеге милион хектара воћки, да се отворе јавни радови и да се направи веза приватно-јавно улагање и да тих милион хектара буде нови концепт Србије. Москва поједе месечно 80.000 тона јабуке“, каже Кустурица.
Божидар Алаксандровић из винарија „Александровић“ из Топола објашњава како су села на том подручју винородна, где се производи воће највишег квалитета, које се извози и у Русију и земље Западне Европе.
Иницијатори будуће независне Организације за мониторинг природних ресурса Србије позивају надлежне да провере улогу једног од бивших државних секретара у додели концесије „Јуропијен никлу“, компанији чијег је борда сада члан, и верују да су са ресорним министарством на добром путу ка утемељењу широког фронта у заједничким настојањима за очување богатства Србије.
Иначе, мокрогорски камен је под дејством природних сила током милиона и милиона година постао руда лимонит, која у себи садржи никл. Та руда на Мокрој гори садржи мали проценат никла, што значи да би технологија вађења никла у том случају била веома захтевна и да би подразумевала коришћење сумпорне киселине, која је велики загађивач.
„Ми смо имали концесије, али сада, по информацијама које поседујемо, оне не постоје и нису ни дате, претпостваљам због онога што се догодило пре десетак година, тако да је решење да будемо опрезни“, каже проф. др Драган Миловановић.
Члан Општинског већа Врњачке Бање инжењер Драган Говедарица каже да, када је реч о општини Врњачка бања, њихов став је поштовање статута и заштита шума.
Независна организација, чије се оснивање очекује за петнаестак дана у Тополи, уз мониторинг природних ресурса, обезбедиће координацију, научну и стручну сарадњу, ради очувања здраве Србије и њених драгоцености.
Крагујевац: Пројекат лечења алергија
Због пораста алергија код деце, Институт за јавно здравље спровео је истраживање под називом „Кад порастем бићу здрав“, које је трајало две и по године, а подржао га је Град Крагујевац.
У овом пројекту учествовао је и крагујевачки Дом здравља. Током две и по године, колико је трајало, истраживањем је обухваћено 351 дете узраста до две године живота, али и осамдесет три труднице.
Подаци, који су представљени у Скупштини града, алармантни су и показују да је неки од алергијских симптома присутан код четрдесет одсто испитане деце узраста до две године, док 28 одсто њих већ има и лабораторијски доказану алергијску болест.
У исто време, код чак 27 одсто трудница евидентирано је постојање неке од алергија.
Идеја истраживања, која је потекла из Института за јавно здравље, није била да се установи колико има алергија у Крагујевцу, већ да се разраде и примене мере превенције.
Пројекат „Кад порастем бићу здрав“ реализован је под покровитељством Града Крагујевца, јер је локална самоуправа увидела потребу да ова врста болести буде обухваћена примарном здравственом заштитом.
У реализацији овог пројекта учествовао је и крагујевачки Дом здравља, односно служба за здравствену заштиту деце предшколског узраста, као и служба гинекологије.
Сви учесници у пројекту изражавају наду да ће Републички фонд здравственог осигурања препознати значај лечења алергијских болести у примарној здравственој заштити, односно у домовима здравља и диспанзерима, што сада није случај.
(Курир, РТС,РТК)
