Pročitaj mi članakFudbalski klub Crvena zvezda i dalje više troši nego što zaradi.
Ревизорски извештај потврдио је да је шампион Србије у минусу од 45,7 милиона евра, али да када су урачунају сва потраживања црвено-белих према другим странама реалан дуг износи 32,1 милион евра.
Црвено-бели су у односу на прошлу годину смањили дуг за око два милиона (износио 34,3), али се отвара питање зашто упркос два учешћа у Лиги шампиона и једном у Лиги Европе минус у каси и даље остаје тако велики и стално клуб држи на ивици опстанка.
Генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић изјавио је пре годину дана да је „реалан дуг око 14 милиона евра“, али да тадашња „финансијска ревизија није обухватила сва потраживања клуба“.
Међутим, нови пресек ревизора показује да је помак у смањењу дуга превише спор, нарочито за клуб који се сам хвалио да је за две године у Лиги шампиона зарадио око 50 милиона евра.
Са овог аспекта остаје нам само да се питамо шта би се тек догодило и колики би дуг био да црвено-бели нису имали изузетно успешне претходне три сезоне у Европи.
А када се погледа списак дужника црвено-белих делује да је краће набројати коме више не дугују него оне који су стали у ред за наплату.
Од банака за кредите, па до бившег председника Ден Тане коме се дугује око 200.000 евра, па бившег играча из генерације Барија Владимира Југовића (150.000 евра)… Једна ставка у листи, међутим, највише боде очи.
У питању је дуг за порез у износу од око 6,7 милиона евра. Поред тога црвено-бели имају и дуг за воду од око 300.000 евра и дуг за струју од око 250.000 евра, што су износи за које би обични грађанин одавно био искључен са електро и водоводне мреже.
Професор економије др Горан Радосављевић на ФЕФА факултету истиче у разговору за Данас да кључ одговора на питање зашто држава ћути на оволико дуговање за порез лежи у Пореској управи.
– Треба прво сазнати да ли је то укупни дуг или доспели дуг, пошто хипотетички гледано постоји могућност да је Звезда прошле недеље продала неког играча и да још увек није платила порез за то. Ако је то доспели дуг, онда значи да он није наплаћен и онда би се у том случају вероватно ишло на репрограм дуга, што можемо да претпостављамо да је случај. Ако нема репрограма и не намирују се обавезе, Пореска управа може покренути принудну наплату. Уколико Пореска управа не покрене принудну наплату, онда је она прекршила закон. Ако би то био случај, а сада о томе причамо хипотетички, онда је Пореска управа ставила ФК Црвена звезда у повољнији положај и извршила дискриминацију у односу на друге пореске обвезнике, што је кршење закона. Да ви дугујете толики порез, против вас би вероватно одмах био покренут поступак принудне наплате. То су све питања за Пореску управу, да ли је дуг доспео, да ли је репрограмиран ако је доспео и уколико није шта је урађено да се то наплати и да ли је покренута принудна наплата. Јер буквално ако један дан дугујете, да вам је истекао рок, покреће се принудна наплата, а онда плаћате и трошкове принудне наплате који иду до пет одсто од пореског дуга – објашњава Радосављевић.
Проблем по његовом мишљењу представља неуређеност области под коју спадају спортска друштва, пошто се у клубовима челници мењају, а за дугове које оставе нико не одговара.
– Цео сектор спортских друштава је изузетно неуређен што оставља могућност за различите малверзације, а о последицама да не причамо колике могу да буду. Имате спортска друштва која дугују милионе за порезе, а која су у суштини удружења, а онда имате друга удружења попут невладиног сектора, чији је промет неупоредиво мањи, а који су сада под посебном контролом Управе за спречавање прања новца. Знамо да је спорт, поред грађевине, сектор који је идеалан за прање новца, и то не само код нас већ и свуда у свету. То онда отвара питање како је могуће да се спортска друштва не контролишу озбиљније и како је могуће да не плаћају порез, као и како је могуће да их нико практично не дира. Овде не постоји законски оквир као код банака, где чланови управе сносе последице за лоше пословање. У спортским друштвима је једино могуће да одговорни буду гоњени за неке личне малверзације унутар клуба – истиче Радосављевић и додаје да „константно имамо случајеве да држава ћути на пореска дуговања предузећа која сматра битним од јавног и друштвеног интереса“.
Божо Прелевић, адвокат и некадашњи коминистар полиције, каже да га не чуди што црвено-бели дугују близу седам милиона евра за порез, односно да је изненађен што дуг није виши.
– Пошто су фудбалски клубови важни због две ствари, једна су навијачи а друга је прање пара, држава против њих вероватно неће ништа предузимати, као што није ни предузимала у последњих 30 година. Спортски клубови су то одавно престали да буду и сада су мануфактуре за манипулацију и јефтину забаву. Нису они челне људе фудбалских клубова тражили међу поштеним људима, нема ту никаквих изненађења. Погледајте у последње три деценије колико је убијених председника фудбалских клубова и лако ћете видети чему онда ти клубови заправо служе. Они само личе на фудбалске клубове, али немају ништа заједничко са правим фудбалским клубовима, осим што неки момци трчкарају у намери да дају гол, али све остало нема никакве везе – тврди Прелевић.
За њега нема дилеме зашто актуелни државни врх жмури на дуговања фудбалског шампиона државе.
– Да се неко којим случајем изјасни против Вучића, сутра би им наплатили порез продајом стадиона. Сви они ће да вам кажу да се плаше да буду људи, али се зато очигледно не плаше се да буду кривци – закључује Прелевић.
Република Србија није приоритет
Црвена звезда је још пре шест година научила лекцију да ако не намири дугове према иностраним клубовима и играчима лако може бити суспендована из УЕФА такмичења. Од тог момента клубу је исплата таквих дуговања приоритет, док потраживања државе Србије очигледно могу да чекају све док не буде политичке воље за њихову наплату. Звезда је претходних дана измирила обавезе према Лас Палмасу за Матеа Гарсију, Хадерсфилду за Раџива ван ла Пару и БАТЕ Борисову за Мирка Иванића, чиме је отклонила све препреке када је у питању финансијска контрола УЕФА. Укупна сума коју су црвено-бели овог лета исплатили према иностраним повериоцима износи незванично око два милиона евра.
Фиорентина нуди за Гаврића три милиона евра
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 4, 2020
Фиорентина је према незваничним информацијама спремна да за Звездиног крилног нападача Жељка Гаврића плати три милиона евра. Црвено-бели би новац добили у целости, без рата, а уз то би и леви бек Алекса Терзић био укључен у размену, пошто клуб из Тоскане више не рачуна на њега. Договор два клуба могао би да се реализује наредних дана.
