Pročitaj mi članak
(Новости)
Породична атмосфера у рукометној секцији црно-белих осликава се кроз Илиће и Радовановиће. Немања и Михајло у А тиму, Вања и Александар иду њиховим стопама.
Два брата од истог заната. Није редак случај да један тим има двојицу играча истог презимена, али боје рукометног клуба Партизан бране браћа Илић и Радовановић!
У Хумској влада права породична атмосфера, која се највише осликава на примеру Немање, Вање, Михајла и Александра.
Потомци двеју спортских фамилија, једне из Београда, друге из Чачка, већ у тинејџерским данима бранили су црно-бели дрес широм Европе, наступали у Лиги шампиона, а старија браћа су чак стигла и до А репрезентације.
– Ја сам повукао Вању да игра рукомет – не оставља дилему Немања, нова узданица у националном тиму на левом крилу.
Илићи су чак и браћа по позицијама, кад један игра, други се одмара.
Млади асови Партизана немају дилему када говоре о узорима у репрезентацији.
– Момир Илић је број један, дефинитивно је играч који је оставио највише трага у нашој селекцији. Имао сам срећу да попричам са њим у Килу, био је прави домаћин, обилазио нас, упознавао са свима. Права људина – одушевљен је капитеном Србије Вања Илић.
– Прво сам тренирао фудбал, али како смо у кући увек имали рукометну лопту, по цео дан смо се добацивали. Било је неизбежно да променим спорт. У почетку сам био средњи бек, али боље сам се снашао на крилу – кренуо је Вања стопама старијег „буразера“.
Рукомет није одмах био у крви Радовановића. Отац им је тренирао фудбал, али тај ген је пао у воду када је мали Александар једног дана тако јако бацио лопту левом руком да су га одмах позвали да игра десног бека. Рођен је тада нови Кристијан Цајц.
– Он ми је идол одмалена, трудим се да покупим што више фора од њега – каже српски Цајц. – Ипак, одувек сам желео да будем са старијим братом у екипи. Издржаћемо некако када нас путеви одведу на различите стране.
Снове млађег брата полако у јавност претвара старији Михајло, чије бравуре на голу Партизана нису остале незапажене. После низа пријатељских утакмица у сениорском дресу, коначно је стао уз раме Станићу и на званичној утакмици.
– Дарко ме је једном питао да ли знам зашто други голмани бране слабије од њега. Слегнуо сам раменима уз осмех, а онда ми је рекао да је то због тога што други тренирају, а он не – препричава Михајло анегдоте из гнезда „орлова“.
– Имао сам огромну подршку од свих у репрезентацији, значио ми је сваки тренинг, савет, критика. Такви тренуци се памте за цео живот. Као када сам у Копенхагену одбранио седмерац Екбергу.
Рукометаши Партизана су ове сезоне имали много бољу подршку у Лиги шампиона, јер је нишки „Чаир“ био препун. Претходне сезоне то није био случај у Београду.
– Жеља нам је да напунимо „Пионир“ на сваком мечу, као и на кошарци. Стално идемо на баскет и сањамо да и нас једном дочека таква атмосфера – истакао је Немања Илић.
Највише „војничких прича“ има најстарији од четворице полетараца. Зато су погледи одједном били упрти ка Немањи, чекало се да замена Ивана Никчевића проговори о својим искуствима са светским звездама, а и он је почео са сећањима из Данске.
– Причао сам са Сигурдсоном док је још био у Копенхагену. Цео аутобус Партизана ме је чекао десетак минута, али нисам марио. Много ми је значило што ми је пришао и дао неколико савета – мистериозно се смешкао Немања, коме већ предвиђају лепу каријеру у Бундеслиги.
Вања је зачикавао старијег брата да му је већ време да оде, а чини се да ће га молити да га „стави у кофер“.
– Гол у Киловој „Шпаркасе арени“ је нешто најлепше што ми се десило у каријери. Ко зна, можда нам то једном постане рутина у дресу неког другог бундеслигаша, а можда и будемо тренирали сваког дана у њој – намигује млађи Илић.
Радовановиће више привлачи Азурна обала, али где год да судбина одведе четворицу младића, једно је сигурно – желе да наставе дружење у дресу Србије. Прошли су све репрезентативне селекције и сада заједно маштају о егзотичним дестинацијама.
– Сан нам је да сва четворица заиграмо на СП у Катару или на ОИ у Рију – углас су закључили Немања и Вања Илић, односно Михајло и Александар Радовановић.
