Прочитај ми чланак
(АЛО)
„Звали су нас пет пута и нудили су Емиру бесплатно школовање где година кошта 60.000 долара. Испод жита Харвард кошта два милиона. Искрено, био сам за то, али сам схватио да су њему срце и глава у Србији“
Да љубав према отаџбини нема цену, показује пример Емира Бекрића! Невероватну, готово шокантну ствар открио нам је његов отац Атиф, изјавивши да је бронзани Емир (22) одбио позив престижног америчког Универзитета Харвард, а све то зарад љубави према Србији и спорта којим се бави већ 13 година.
Омиљена сарма
На питање које јело Емир највише воли, мама Мирјана ће ко из топа:
– Сарма, то му је омиљено јело из моје кухиње.
– Звали су нас са Харварда пет пута и нудили су Емиру стипендију и школовање. Тамо година кошта чак 60.000 долара, док за пробијање у њихове разреде буржуји испод жита тутну и два милиона долара! Не кријем, био сам за то да мој син крене тим путем, да се школује и добије сигуран посао, али сам схватио да Емир то не жели и да су му срце и глава овде, у Србији. И ево шта смо данас доживели, изгледа да је донео исправну одлуку – поносно ће Атиф.
Док је уживао у нестварном подвигу и бронзаној медаљи коју је на Светском првенству у Москви освојио његов наследник, Бекрић сениор нам је објаснио да није све било тако једноставно, те да је Емиров почетак био тежак, као и сваки други.
Правац море
Открио нам је Атиф где ће Емир Бекрић охладити главу после напорне сезоне.
– На летовање иде у Бугарску са другарима, а после тога ће се њих четворица придружити мени и Мирјани код пријатеља у Црној Гори.
– Иза њега и његовог тренера Мирјане Стојановић је 13 година рада, од којих је последњих пет било баш жестоко. Ту има доста одрицања, сећам се када Емир дође с напорног тренинга и каже да његови другари иду у кафић, излазе ноћу, док он то не може. А ја му кажем – полако, сине, за неколико година ћеш моћи у кафић, али ћеш пре тога направити нешто велико – наставља Атиф, који очигледно није погрешио што је веровао у напоран рад и таленат и Емира.
Када је сама трка у питању и фуриозни Бекрићев финиш, поготово последња препона и завршних 100 метара, Атиф је признао да је био шокиран.
– Нисам могао да верујем. Све нас је частио. Ако ћемо искрено, мислио сам да ће бити пети или шести јер је жестока конкуренција, али успео је и поносан сам на њега. Позвао ме је после трке, око 11 сати, и питао сам га шта му је све ово требало! А он ми је одговорио: „Много ме је нервирао онај уображени Хавијер Калсон, морао сам да убрзам и престигнем га“. Ето, да није било тог Калсона, који га је изнервирао, ко зна да ли би био трећи – смеје се Атиф.
Ту се у причу укључила мајка Мирјана.
– У дубини душе сам се надала, али није било реално да освоји медаљу. Нисмо спавали целу ноћ. Дошли су нам пријатељи, комшије, још увек сам под утиском. Знате, пре трке сам му написала у поруци: „Мирно спавај и не брини ништа, љубим те. Он је одговорио да последњих 100 метара трчимо заједно. И испунио је то. Пресрећна сам – закључила је Мирјана Бекрић, у овом тренутку најпоноснија мајка у Србији.
Почео у базену као Ђоковић, Ана Ивановић, Типсаревић
Емир је каријеру почео у атлетском клубу „11 април“ на Новом Београду, затим је прешао у Црвену звезду, а тренутно је члан Партизана.
– Првих 10 година је тренирао на Новом Београду на „11 априлу“. На том чувеном затвореном базену су тренирали још Ана Ивановић, Типсаревић, чини ми се и Новак Ђоковић.
После је прешао у Звезду, а на крају је због бољих услова и финансијске подршке завршио у Партизану, где је већ две године.
