Прочитај ми чланакИ да ли је све то заиста тачно? Пробали смо да нађемо одговоре, бар на ово друго питање.
„Енглески навијачи обично путују свуда и има их гомила, не знам шта се ово дешава. Можда су стварно подлегли медијском притиску и упозорењима Форин офиса и медија да су овде у опасности“, испричао ми је један колега из британске новинске агенције ПА.
foto: visualhunt
И стварно, пред утакмицу са Колумбијом Енглезе сте морали малтене лупом да тражите, а на стадиону капацитета нешто мањем од 50.000 људи било је, према слободним проценама, око 5.000 енглеских навијача. Карте за Мундијал у Бразилу купило је 94.000 Британаца. За ово Светско првенство та цифра је нешто више од 32.000.
Британски Форин офис је саветовао навијаче из Енглеске да стално буду на опрезу, упозорио их је на „могућа антибританска осећања“, затим је скренуо пажњу да постоји „велика опасност од терористичких напада“. Нешто слично се дешавало и пред Европско првенство 2012, али су тада енглески навијачи нашироко и увелико исмевали своје министарство спољних послова, „качивши“ на друштвене мреже како се лепо проводе у Пољској и Украјини.
„Јесте, обично сви игноришу та упозорења, али можда су сада одлучили да послушају“, каже ми колега из ПА.
Енглески навијачи су и са овог Светског првенства на друштвеним мрежама остављали фотографије и поруке како су се добро провели у Русији и како су наишли на топао пријем и да није било ни „п“ од проблема. Многима сада смешно делују приче о „Путиновим одредима“ хулигана који ће да малтретирају, бије и јуре Енглезе.
МАЖИЋУ ПОВЕРЕН НАЈТЕЖИ ПОСАО! Србин суди дерби Бразил-Белгија! https://t.co/idzYgjdBlr
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 4, 2018
Али, ако упозорења Форин офиса оставимо по страни и сврстамо их у фиоку „државних интереса“ и политичке борбе две државе, остаје питање зашто енглески медији, пре свега таблоиди као што су Дејли мејл или Сан, спроводе кампању против Русије.
Одговор смо пробали да потражимо у разговору са енглеским слободним новинаром који се зове Арчи Ринд-Тут (хајде, чик смислите британскије име). Он годинама живи у Келну, а објављује у Индепенденту, Ивнинг стандарду, повремено за ББЦ Спорт, за ББЦ радио као коментатор и за амерички магазин Атлетик. У Русију је дошао два дана пре почетка турнира и остаће до два дана после њега.
„Морам прво да нагласим да не говорим у име ниједне организације за коју радим, већ да је ово моје лично мишљење. Што се тиче ‘кампање’, морамо да будемо пажљиви када извештавамо чак и о медијима. Ја познајем неке од тих људи који раде за те медије и знам да они не воде кампању, то просто није тачно. Ту постоје нијансе, морамо да будемо прецизнији када говоримо о таквим текстовима.
Јер, ако на такве напис одговоримо да они ‘воде кампању’, онда само одржавамо те стереотипе. Наравно, те текстове је неко написао, али они су направљени, а чак и ја генерализујем, да изазову реакцију. Кад то постигну, кад добију реакцију, њихов посао је завршен и нико не размишља шта се после дешава“, објашњава Арчи.
Британски министар спољних послова, поменути Борис Џонсон у једном тренутку је упоредио Путина и овај Мундијал са Хитлером и Олимпијским играма 1936. Спортисти, наравно, нису наседали на такве ствари, али то је илустрација докле досеже та нетрпељивост. На том нивоу се, јасно, не преноси ни на навијаче. Могу ли се они зближити после овог такмичења, може ли разумевање међу људима бити веће након овог турнира?
„Моје лично мишљење је да је плитко и дволично да неки људи у Британији говоре ‘ако дођеш у Русију, подржаваш Путина и његов режим’. Ако посматраш ствари из тог угла, онда ја долазим овде и представљам Бориса Џонсона, за кога мислим да је један од најгорих политичара овог времена. То није тачно, и Руси морају да имају своје мишљење. Сретао сам Русе који слушају и ББЦ 4 да би имали комплетнију слику дешавања. Оно што ја видим овде, поготово када причам на руском, јесте да боље комуницирамо.
Морамо да будемо пажљиви када говоримо о стереотипима. У сличном тону, када се у Уједињеном Краљевству каже ‘Русија’ испада као да су то земље исте величине. Русија је огромна и има јако сложену историју, о којој не могу да говорим јер је не позњеам, али општи одговор је да морамо имамо нијансе и да водимо рачуна како гледамо на ствари. Не само медији, то је превише широк појам, морамо да водимо рачуна о детаљима. Али, брже је кад користиш стереотипе, зато их људи користе“, рекао нам је Арчи Ринд-Тут.
