Pročitaj mi članak
(Вечере новости)
Кошаркаши Србије поражени од Украјине у другом мечу друге фазе ЕП – 75:82. Четвртфинале и даље на дохват руке уочи недељног дуела са Француском (21.00)
Провукли смо се Белгијанцима, али Украјинцима нисмо. Слабости детектоване још у Јесеницама и пресељене у Љубљану, одвукле су кошаркаше Србије у пораз од најпријатнијег изненађења Европског првенства у Словенији (75:82). Мале су шансе да ће овај подбачај угрозити пласман у четвртфинале, али игра угрожава циљ који чека на следећем ћошку – Светско првенство у Шпанији наредне године.
ДВОРАНА “Стожице”. Гледалаца: 3.000. Судије: Христодулу (Грчка), Радовић (Хрватска), Додс (В. Британија).
УКРАЈИНА: Пустозвонов 2, Џетер 20, Мишула 6, Глиебов, Гладир 7, Липовиј 9, Натјажко 9, Забирченко, Корнијенко 21, Зајцев, Пустовој, Кравцов 8.
СРБИЈА: Недовић 3, Немања Крстић, Мицић 6, Богдановић 15 (4 ск, 4 ас), Бјелица 22 (10 ск, 4 ас), Марковић, Калинић 2, Гагић 2, Ненад Крстић 17 (5 ск), Анђушић, Катић 7, Штимац.
По четвртинама: 18:21, 23:19, 22:14, 19:21.
Наш национални тим у последњем мечу друге фазе у недељу се састаје са Француском (21.00), а победа би могла да га уведе у друштво најбоље осморке као првопласираног, уједно и да поништи лоше утиске с претходних мечева. На основу дуела са Украјинцима, такав сценарио личи на дело претераног оптимисте…
Нико није очекивао репризу поигравања са “Трофеја Београда” против тада тек окупљеног тима чувеног НБА “коуча” Фратела, али се мало ко надао дуелу у којем нема разграничења између фаворита и аутсајдера. Само је Крстић после једва ископане победе над Белгијом предвидео сличну утакмицу. Разлог за бригу, јер ко боље познаје екипу од капитена.
Када су “орлови” излетели на терен одличног нападачког расположења, чинило се да ћемо меч пратити удобно заваљени у фотељи. Међутим, ако одбрану посматрамо као срце Ивковићевог тима, лако је дешифровати зашто су константно гледали у леђа Украјинцима упркос тројкама погођеним у високом проценту. “Срчане тегобе” постепено су тупиле и оштрицу нашег напада, истовремено допуњавајући противничке резервоаре самопоуздањем.
Нервоза је почела да се улива у све канале испуцале игре, у којој су само Крстић и Бјелица покушавали да поставе импровизовану брану. Са друге стране, Украјинци су високим зидом зауставили српску галопирајућу младост, увлачећи наше неискусне репрезентативце у мрежу статичног надмудривања. У њој су се батргали као мува ухваћена у паукову замку.
Ни помоћ забринутих навијача није им помагала да се извуку из клаустрофобичне ситуације, у којој су им противнички играчи деловали као НБА звезде које је давно тренирао Фратело, а обруч као иглене уши. Поглед на семафор, на којем је у 27. минуту стајало 55:44 за Украјину, ослободио је панику која је до тада снажно ударала у врата. Због тога су тешки покушаји да се ривал сустигне постајали још тежи.
Ефекат тројки Бјелице и Богдановића у очајничкој потери поништавале су конфузне реакције у одбрани, која је остављала превише простора натурализованом Џетеру да оправда улагање украјинске федерације. Трећи пораз Србије на Евробаскету призвао је у сећање ванредне околности на којима је никла ова генерација и сасвим сигурно сатерала у ћошак распојасану еуфорију.
