Pročitaj mi članak

TRPEO SAM GAŽENJE: Stojković, sa distance od osam godina, o paklu koji je preživeo

0

U Đenovi je bilo strašno, došli su sa bakljama na pola metra od mene – priča golman Partizana za “Novosti”

ГОЛМАНИ су „чудна сорта“, често се може чути из уста фудбалера којима је „радно место“ у пољу. А бољег примера од специфичности која краси чуваре мреже од Владимира Стојковића нема. Искусни голман је у каријери прошао буквално све, из рајских вртова је ускакао у Дантеове кругове пакла. Сада са пуних 35 година нема ни најмању дилему око тога да ли би у случају повратка на почетак каријере поново корачао истим стазама.

фото Н.Скендерија

– Сигурно бих изабрао исти пут, евентуално не бих правио неке грешке из млађих дана, када сам био тврдоглав и брзо се задовољавао неким достигнућима. Све бих исто урадио, у то сам апсолутно убеђен – не оставља дилему у новогодишњем разговору за „Новости“ искусни чувар мреже.

Да је линија између „мирне луке“ и огромне тензије нестварно танка, Владимир Стојковић је спознао у финишу летњег прелазног рока 2010, када је одлучио да дође на позајмицу из Спортинга у Партизан.

– У том периоду сам хтео да се вратим у Звезду у неколико наврата, али су стизали одговори да не може. Сећам се да ме је позвао Лола Смиљанић са српског на португалски број и одмах сам знао да се не ради о нечем уобичајеном. У првом тренутку сам помислио да је много тешка одлука, подсвесно сам то желео, али ето, нисам смео одмах да реагујем и кажем то је то. Мајка је била за то и говорила ми да сам луд ако не потпишем, брат исто, и онда сам преломио.

И поред чињенице да није попут Васовића, Милојевића или Ђуровског директно прешао на другу страну брда, Стојковић је имао много више проблема од свих претходника.

– Првих шест месеци се нисам ни кретао. Неких годину и по сам се држао одлуке да не реагујем, да трпим све, а онда сам преломио да је доста. Увек сам био љубазан и гледао да никога не увредим, а често сам долазио кући са осушеном пљувачком на јакни. Газили су ме онако у пролазу, па се ја извиним због тога. Све се отело контроли и није се смањивало са проласком времена.

Дивљачки напад у Ђенови у јесен те 2010. године је много тога променио.

– Први план када сам дошао у Партизан је био професионална варијанта, било би незахвално да сам љубио грб. Сећају се многи да нисам као неки други на промоцији држао шал „моја кућа“. Дао сам одмах свима до знања да су то спортски разлози, као што је Дивац урадио. Ђенова је донела неки револт који се пробуди код човека. То у аутобусу је било страшно, не знаш колико их је дошло, да ли су пијани, овакви или онакви. „Преронили“ су цео аутобус са бакљама. Био сам на последњем месту, иако је био задимљен, видео сам човека испред себе, дошли су на пола метра од мене. Бобан Рајковић је рекао да сам отишао колима, да нисам у аутобусу, и тако ме спасао.

Уследило је ношење мајице с натписом „Опростите ми моју ружну прошлост“ на дербију, и корак по корак, Стојковић је успео и у срцу да замени црвено-белу комбинацију црно-белом.

– Никад се све то није скроз смирило, само се учаурило. Добио сам и тај надимак Мустафа, о којем бих имао много да кажем, али не може то све да се изнесе у јавност. После годину дана сам видео и схватио све. Партизан је много фамилијарнији унутра од Звезде. Дешавало се да нас по 10-15 не излази из хотела два дана, иако смо слободни. Играмо карте, зуце, не знам шта све не. У Звезди би за све неко хтео да те има у шаци, постојали су некакви полукланови.

Стојковић тренутно „троши“ другу годину другог мандата на голу Партизана и, како каже, после свега што му се издешавало у каријери практично и не размишља о другој опцији осим црно-белих.

– Имам жељу да останем и да се борим да пронађемо светло на крају тунела. Знам да неће бити лако и да ћемо можда морати да сачекамо неколико година. Што се мене тиче, видим себе у Партизану у будућности, али не као тренера голмана – закључио је Стојковић.

НИКАД НЕ БИХ РЕКАО НЕ „ОРЛОВИМА“

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА је често током каријере била болна тачка Стојковића, иако је наступајући за национални тим увек био међу најбољима. 
– Када сам бранио за репрезентацију, углавном смо имали успеха у квалификацијама. Једини заиста мој неуспешни циклус квалификација је био код Клементеа за ЕП 2008, а био сам на три светска првенства. Увек могу да рачунају на моју подршку и репрезентацији сигурно никад не бих рекао не – јасан је Стојковић.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Izvor: novosti.rs

Oznake: , ,