Pročitaj mi članakOd početka prvenstva Evrope u Francuskoj, svakodnevni su izveštaji o tučama navijača. Utrkuju se novinari ko će više osuditi navijače koji učestvuju u sukobima. Tekstovi uglavnom počinju rečima "divljaštvo", "primitivizam", "užas"... Da bi se razumeli sukobi navijača, nisu dovoljne visoke škole, poznavanje fudbala ili ljubav prema istom, već je potrebno razumeti to kao način života.
Људи се одмеравају у свим сегментима живота, било да је у питању видео игра, спортски терен или политичка кампања. Као што сваки политичар жели да његова странка победи на изборима, новинар да његов текст буде најчитанији, глумац да добије главну улогу у најгледаније филму, тако и навијач жели да његова група буде на врху.
Већина људи навијаче сматра необразованом, чак и глупом, деструктивном групом, а то је далеко од истине. Међу навијачима има и веома образованих и креативних људи. Да би схватили туче између навијача, морате у себи имати мушкости, такмичарског духа и жеље за доминацијом. Навијачке туче су углавном договорене и имају јасна правила. Сем у изузетним ситуацијама, у тим тучама учествују само људи који то желе. Који желе да се одмере са супарничком групом у реалној борби. Код мушкараца је урођена потреба за витештвом и борбом, као и потреба да се буде алфа мужјак у чопору. И то је сасвим нормално.
Kaда узмемо у обзир све претходно наведено, а то зачиномо политиком и вером, никога не би требало да чуде сцене из Француске. Целокупна геополитичка ситуација на планети је затегнута, а све се то рефлектује и на навијачку сцену. Свуда се звецка оружјем, прети санкцијама, све се теже живи, и све то рађа мрњну међу народима. Када томе додамо медије, који ионако зараћене стране додатно хушкају, добијемо окршаје Руса и Енглеза какве смо видели у Марсеју и Лилу.
Енглези су зачетници навијања које се данас назива хулиганизмом. Некада су били страх и трепет на старом континенту, али су одавно изгубили примат. Велики број њихових најжешћих навијача не може да напусти Енглеску када игра репрезентација, па су у старту хендикепирани у навијачким обрачунима. Енглези су готово увек под дејством алкохола, неретко под дејством опојних дрога и увек праве нереде где год да се појаве. Понашају се као да су дошли у неку своју колонију, провоцирају супарничке навијаче и симпатизере, иживљавају се над локалним становништвом и изазивају гнев свих осталих навијачких група.
Са Русима је сасвим супротна ситуација. Дроге готово да нема међу навијачима, а велики број њих скоро да не пије алкохол. То су момци који воде спортски живот, тренирају и имају кодексе које поштују. Руси су тренутно на врху навијачке лествице и ретко ко са њима жели да уђе у сукобе. Међу навијачима Русије на овом првенству има и Срба који су ту првенствено због братских веза два народа.
Кодекс Руских навијача:
1. Туку се само хулигани међусобно. Забрањено је нападати обичне навијаче.
2. У тучи је дозвољено узети навијачке реквизите, али не и мобилне телефоне, сатове и сличне приватне ствари.
3. У сукобу с полицијом помаже се навијачу, па макар био из супарничког табора.
4. Ако неко сам преда навијачко обележје, не сме се нападати.
5. Никад се не сме ударити жена.
6. Нема туча док игра репрезентација.
7. На стадиону се увек бодри екипа, без обзира на резултат.
8. Увек помози брату из групе, без обзира какав проблем има.
9. Сваки навијач мора да оде на свако гостовање на које може.
10. Нема међусобних туча док трају европска клупска такмичења.
11. Договорене туче могу почети ако је број учесника подједнак.
12. Кад неко у тучи падне, више не сме да се дира.
13. Сва правила у договореним тучама договарају се пристанком обе стране.
У тучама против Енглеза учествовали су и Французи. Ако се вратимо мало у прошлост, видећемо да је непријатељство између та два народа велико и да ни десет ЕУ то неће променити. Французи су учествовали и у тучама са Турцима и то после увредљиве пароле коју су безобзирни Турци упутили Србима и навијачима ПСЖ-а. Французи нису високо позиционирани на навијачкој лествици, али су на домаћем терену, што је велика предност.
Турци су вероватно најомраженији у навијачком свету. Подмукли су, зли и не презају да употребе оружје. Углавном не напуштају Турску јер се плаше одмазде оних група чије су припаднике убили. Још ништа није виђено од пољака за које се зна да су ратоборни и цењени у навијачком свету, а прилику да их видимо на делу имамо већ вечерас, када се сусрећу са традиционалним непријатељима, Немцима.
На овом шампионату још фале Срби који су високо позиционирани у навијачком свету. Одлична „фирма“ коју не прате резултати репрезентације.
Све ово је много више од фудбала. Ово је борба за част своје земље. Ово је борба између различитих култура, вера и погледа на свет. Ово је прави живот.
