Pročitaj mi članakNovogodišnji praznici nisu vreme kada se potežu teške teme, ali kada je u pitanju Vladimir Stojković teško je razgovarati, a ne spomenuti slučaj "Đenova".
Голман Партизана и репрезентативац Србије открио је шта се тачно дешавало током напада 12. октобра 2010. године уочи квалификационе утакмице Италија – Србија.
фото Н.Скендерија
„Сетим се понекад како је то изгледало. Доста негативе је било тај дан и све је слутило на то. Осетило се у ваздуху. Изашли смо преподне да шетамо и већ тада су ми Данко и Бамби рекли за неке прозивке“, рекао је Стојковић у разговору за „Моззарт спорт“.
Нико није желео да прича о детаљима напада, а јавна тајна била је да су хулигани дошли у Ђенову са намером да нападну бившег голмана Црвене звезде и прекину утакмицу са Италијом.
„То се зна… Кренули смо на утакмицу и чекали Бамбија (Зорана Тошића) који је заборавио пасош. У том тренутку они долазе до аутобуса и љуљају га са обе стране. Саиграчи су ми рекли да станем у средину аутобуса. Али, ови су некако обили врата, бацили димне бомбе и ушли. Ништа се није видело. Сав тај дим који не може да изађе… И онда њих неколико крену од играча до играча. Осветаљавају бакљом једног по једног и траже мене. Знам да су дошли до Бркића од којег сам им се учинио ја. Толико су му принели бакљу да су га и опекли, а он ми касније прича да му је „чука“ радила „триста на сат“. Међутим, саиграчи су се испречили на средини. Први Деки (Дејан Станковић), онда Жига (Никола Жигић), па остали. Они који су ушли, поштују Декија, Жигу и тако се завршило. А један од њих је био на метар од мене…“
Стојковић се присетио и шта се дешавало након тога.
„Кад смо коначно дошли на стадион, пао је договор да не браним. Знате све шта се дешавало на Марасију. После утакмице нисмо ишли нормално на аеродром, него је аутобус дошао директно на писту одакле смо ушли на авион. У Београду ме исто на писти чекао полицијски џип…“
Убрзо после Ђенове одигран је дерби, а после њега Стојковић је показао добро познату мајицу.
„Тек после Ђенове ми је прорадио инат. Сви су почели да причају како сам се уплашио, како више нећу бити исти, као нисам у стању да браним. То су мислили на обе стране… Онда је дошла мајица као револт. Све друго сем револта би било сулудо. Да се не лажемо, не можеш никога да заволиш за седам дана. Не могу ја ту да кажем после седам дана ’е, ја вас мрзим’. А то се све дешавало десетак дана после Ђенове. Било је предуслова, самим тим што се све то десило… Али опет, то није била мржња. То је више био револт и неки одбрамбени механизам. Да покажем да се нисам уплашио. То свако озбиљан зна, а само наивни не могу да схавте. Сви су мислили да ћу да устукнем. Нисам. Реалан и интелигентан човек ће да схвати да је то био револт и да само покушавам да се одбраним“, рекао је Стојковић.
