Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Дан после испуштене победе против Доњег Срема тренер Звезде држао 55-минутно предавање играчима. Стојановић поручио екипи да је и он прошао „рибање“. Засад има кредит код управе.
Дан после упропашћеног рођенданског славља „Маракане“, тренинг фудбалера Црвене звезде почео је постројавањем комплетне екипе и 55-минутном буквицом тренера Славише Стојановића.
Прво што фудбалери (и тренери) чују кад дођу у Звезду, је да ће се суочити с великим притиском.
Не само сваке сезоне, већ на свакој утакмици и тренингу.
Очигледно да су многи то чули, али нису схватили, па се у свлачионици после Доњег Срема са стрепњом изговарало „колики ће тек сад бити притисак против Вождовца…“
Дешава се и да тренер пита новинаре хоће ли му сваки пут постављати питање о оставци када Звезда не победи.
Словенац мора да буде свестан да ће бити баш тако и да док се не избори с притиском и не пренесе то на играче – неће имати ни резултате.
Играчи су ћутке и погнутих глава стајали на јаком септембарском сунцу и слушали шта шеф има да им каже, не само о грешкама на мечу против Доњег Срема, већ и о њиховом укупном односу према игри и клубу, као и томе шта је морао да истрпи после недељног ремија. Иако Стојановић није превише подизао глас, у једном моменту се јасно чуло како говори играчима да је и он прошао „рибање“, али не и од кога.
– Синоћ сам имао испирање мозга од десет до два ујутро! За вас мисле и кажу да немате карактер – пренео је Стојановић играчима шта „неко одозго“ мисли о њима и њиховом учинку.
С обзиром на то да ни словеначки стручњак, нити његови надређени, од Зорана Стојадиновића, преко Славише Кокезе до Драгана Џајића, данас нису били расположени да дају изјаве, остаје само да се нагађа ко је то Стојановићу одржао слово после утакмице.
Једно је сигурно, његов рад је синоћ био тема Управног одбора који се коначно састао после три недеље апстиненције, али промена на кормилу екипе до даљег неће бити. Далеко од тога да су у Љутице Богдана задовољни учинком тренера, али су евидентно свесни и својих (крупних) грешака, па, бар засад, не сваљују све на његова леђа.
С друге стране, ни Стојановић не види разлог за оставку(?!), упркос чињеници да је 8. августа испао из Европе, да после пет одиграних кола има три бода мање од Партизана, да је екипа примила чак седам голова (само захваљујући Бајковићевим сјајним одбранама број није двоцифрен), попут последњепласиране Слободе и 14-пласираног Рада.
И најважније – Звезда нема игру, не зна да напада, доминира и контролише утакмицу, а у дефанзиви је одбрана од прекида равна решавању интеграла или неке друге сложене математичке операције. Очигледно да чување простора, а не играча у 90. минуту кад се брани победа пред пуним стадионом и легендама клуба, баш и није најмудрији потез.
Управо то је једно од питања на које Стојановић дугује одговор, иако је путем прес-службе поручио медијима да „нема шта ново да каже у односу на конференцију“. Вероватно сматра да су извињење навијачима и објашњење како је до тада најбољег играча Дауду извео код 2:0 у 66. минуту (што се изгледа сасвим случајно поклапа с почетком Звездиног пада), јер „није добро играо одбрану“ – сасвим довољни. Можда у Цељу или Домжалама, за Звезду ипак навија неколико милиона људи широм света…
У клубу по обичају владају подељена мишљења, али се сви слажу у једном – а то је да против објективно скромне екипе Доњег Срема, пред 40.000 домаћих навијача, нормалној екипи тренер и не треба да би победила.
Кажу, у онаквом амбијенту понесеш ривала у зубима и – победиш га. Какве тактике и инструкције, једноставно укључиш свест о томе за који клуб играш, за који трофеј се бориш и какву публику имаш и не могу да те зауставе ни јачи од Доњег Срема. Али изгледа да многи немају ни главу ни зубе да би били део Црвене звезде. А док се снађу и ојачају, може да буде касно…
