• Почетна
  • СПОРТ
  • Српски планинари освојили Мон Блан с лубеницом и крстом Светог Николе у рукама
Прочитај ми чланак

Српски планинари освојили Мон Блан с лубеницом и крстом Светог Николе у рукама

0

Srpski planinari07
(Тројка.рс)

Четворица планинара из Владичиног Хана и Предејана током експедиције „Алпи 2013“ освојили су шест врхова, а на највиши од њих Мон Блан (4.810 м), уз опрему тешку двадесетак килограма, изнели су и лубеницу.

Осим њега, „пали“ су Триглав (2.864 метара надморске висине) у Словенији, Гросглокнер (3.798 м) у Аустрији, Брајтхорн (4.124 м) и Катор (4.228 м) у Швајцарској, Гран Парадизо (4.061 м) у Италији.

Да би све ово успели, Немања Милосављевић (29), Милан Милосављевић (29) из Владичиног Хана и Братислав Јанковић (27) и Зоран Павловић (35) из Предејана возили су 4.000 километара, а испланинарили висинску разлику од 9.000 метара, што је више од надморске висине Монт Евереста.

Под заставом Србије и Планинарско-спелеолошког друштва „Двиг“ из Владичиног Хана, на Мон Блан су кренули из Шамонија преко Ла Фајета зупчастим возом све до висине од 2.300 м, а одатле су пешице прешли још око 1.500 метара висинске разлике до прве станице, планинарског дома Де Гуте на 3.850 метара надморске висине.

– Успут смо прешли „кулоар смрти“, то је падина позната по котрљајућем камењу које учестало пада по планинарима – прича Немања, дипломирани теолог који је, осим планинарењем, бави и спелеологијом, роњењем и параглајдингом, а члан је и Горске службе спасавања.

Srpski planinari4Затим су се пели око 7 сати, одморили, кратко одспавали и на завршни успон кренули око два сата после поноћи.

– Имао сам проблема са дисањем, Братислав и Милан са благом главобољом, а сви са отеклинама лица и прстију које су уобичајене на оваквим висинама. А и камере су нам због хладноће отказивале на великим висинама – прича Немања.

Након 1.000 метара висинске разлике прешли су „монблански нож“ и у 5:40 били на врху где је било -7 степени. Уследила је еуфорија.

– Зоран, водич наше експедиције, на врх је изнео лубеницу, што је јединствен гест до сада, а ја икону светог Николе, своје крсне славе. Били смо еуфорични јер смо успешно окончали експедицију и потврдили да није било разлога за сумњу у то, јер су многи оспоравали могућност нашег успеха – изричит је Немања.

Напоран је био и пут ка подножју када је требало спустити се 2.500 м назад до воза. Међутим, иако је највиши у западној Европи, Мон Блан није био најтежи за пењање. Четири момка много су се више намучили освајајући Гросглокнер где је на последњих 100 м успона неопходно алпинистичко пењање по леденим стенама.

Иако су локалне институције планинарима обећавале помоћ у организацији ове експедиције, отказале су је, како кажу планинари, у последњи час, тако да су све мораии са финансирају сами.

И поред тога, већ имају планове за следећу годину. Циљ им је да тада освоје Атлас у Мароку, Арарат у Турској или Елбрус на Кавказу у Русији.