Прочитај ми чланак

Србија је трећа фудбалска сила

0

reprezentacija-srbije-61530(Политика)

У прошлој години после Бразилаца (515) и Француза (269), ми смо на трећем месту у свету (205). – У италијанској Серији А 32,2 одсто играча има више од 30 година.

И док на травнатом терену национална селекција посрће, у исто време, у једној фудбалској категорији на снази је српски парадокс. Или како друкчије објаснити да је у 2012, после Бразилаца (515 фудбалера у иностранству) и Француза (269), на високом трећем месту у свету највише наших „гастарбајтера” (205).

И даље, то није тренутни хир или тек случајна статистичка грешка, већ према подацима устаљени правац. Од 2010. поредак је овакав: 1. Бразил (529), 2. Француска (246), 3. Аргентина (234), 4. Србија (214) и 5. Португалија (121). У 2011. поредак је био – 1. Бразил (566), 2. Француска (245), 3. Србија (205), 4. Аргентина (188), 5. Португалија (171).

У Европи је на раду чак 61 одсто свих фудбалских печалбара, а „Стари континент”, упркос великој економској кризи, још има финансијске снаге за оволики прилив.

Бројеви могу да се тумаче на разне начине, а један од њих је да је уочи почетка сезоне 2012/13. у пет највећих европских лига (Премијер, Ла лига, Серија А, Бундеслига, Лига 1) просечан клупски буџет износио 37.000.000 евра (у клубовима је 46 одсто странаца, а највише – 22 – има Манчестер сити). У следећем платном разреду су са годишњим издвајањем од 10.000.000 до 37.000.000 евра Русија, Турска, Холандија, Шкотска и Грчка, па у трећем (од 3.000.000 до 10.000.000) Швајцарска, Украјина, Белгија, Данска, Шведска, Румунија… И тако редом до зачеља и новчане масе мање од три милиона евра где Србији друштво праве Мађарска, Белорусија, Финска, Хрватска, Словенија и Словачка.

Или, другим речима удоба потпуне комерцијализације, где је успех, па још ако може одмах, главно мерило квалитета, рад на дуге стазе у стварању нових фудбалских снага полако губи битку. Све је више „полупроизвода” или вешто медијски исфабрикованих талената који ни криви ни дужни добијају (наравно и њихови агенти) огромне своте новца.

Када се у „великих пет” упросече примања по годиштима на клупским благајнама укупно највише примајутридесетогодишњаци (80.200.000 евра), па они са 29 лета (60.200.000), па са 28 (56.600.000) и са 33 (52.700.000).

Тако у Серији А више од три деценије има 32,2 одсто непосредних произвођача, у Ла Лиги 24,2 %, у Премијер 23,2 % у Лиги 1 22,1 %, а најмање их је у Бундеслиги – 18,4 одсто.

Просечна старост фудбалера у Енглеској, Шпанији, Немачкој, Италији и Француској је 26,81, а по шампионатима „најматорија” је Италија (27,89), затим Енглеска (27,26), Шпанија (26,88), Француска (26,29) и на крају најмлађа Немачка (25,79).

Од клубова највише ветерана старијих од 30 година имају Аталанта (57,8 одсто), Пескара (57,4 %), Нирнберг, Ђенова и Леванте (по 54,5 %), Малага (54,3 %), Торино (50,8%), Фулам (46,7 %), Бајерн (45,5 %), Евертон (44,6 %), итд. Играче у том добу, у пет најјачих лига, немају само Атлетико, Астон Вила и Вердер.