Прочитај ми чланак
За свој дебитантски наступ на Светском првенству у Бразилу треба честитати нашем арбитру, што је ФИФА сигурно урадила, иако га није делегирала за завршницу првенства. Ево и зашто…
Потајно смо се надали да би најбољи српски арбитар Милорад Мажић могао да заједно са својим помоћницима Милованом Ристићем и Далибором Ђорђевићем дели правду у самој завршници Мундијала у Бразилу.
Ипак, у понедељак је било јасно да неће бити српског представника на терену, с обзиром да није у конкуренцији за избор арбитара за два полуфинална меча, и онај у финалу.
Подсетимо, Мажић је судио два меча, оба у групној фази такмчења: у првом колу дерби групе Х између Немачке и Португалије (4:0), и у другом колу, утакмицу групе Ф између Аргентине и Ирана (1:0). Такође, делегиран је као четврти судија меча групе Е Хондурас – Швајцарска (0:3).
Оно што можда многима ипак није јасно је био критеријум на основу ког је ФИФА делегирала арбитре. Јер, места је било за Јапанца Јуићија Нишимуру, који ће вероватно вечно на души носити грешку са првог меча првенства, када је досудио пенал за Бразил против Хрватске (3:1). Малтене је прву недељу Мундијала обележило Нишимурино име, који је био на тапету свих због пропуста, а цех су платили Хрвати.
Исто тако чуди и да се могућност нуди Мексиканцу Марку Морену Родридгезу, који није сматрао логичном одлуком да искључи Луиса Суареза на утакмици с Италијом, када је ујео Ђорђа Кјелинија.
Оно што не желимо да оспоримо нашем арбитру, који је добио прилику да суди на највећем фудбалском догађају, јесте како је одрадио посао. Јесу на њега скакали и Роналдо, и Меси, чак се и Иран жалио после недосуђеног пенала против “гаучоса”, али ФИФА дефинитивно није погрешила када је позвала Србина да суди.
Томе сведочи и плакета ФИФА, коју је председник Сеп Блатер уручио уручио Мажићу и његовим помоћницима.
То би најпре требало да буде јасно, јер да је била незадовољна, ФИФА би Мажића послала кући већ после прве фазе такмичења. Јер онима који су били у тој групи, организатори су се после прве фазе захвалили и пожелели им срећан пут кући. Светска кућа фудбала је иначе на овом Мундијалу прекршила правило да главни арбитар не сме да буде са оног континента са ког долазе две репрезентације које играју одређени меч.
Мажић је био “у игри” све до дана када је пала одлука ко суди полуфинале, што је очигледан знак да је Мажић оправдао поверење.
Друго, не постоји некакав правилник на основу ког ФИФА процењује квантитаивно да ли је судија добро урадио посао. Њихов рад се оцењује на основу утисака и “хајлајтова” током мечева, што од стране “главешина”, тако и од самих судија на првенству.
1994. Бразил – Италија, судија: Шандор Пул (Мађарска)
1998. Бразил – Француска, судија: Саид Белкола (Мароко)
2002. Немачка – Бразил, судија: Пјерлуиђи Колина (Италија)
2006. Италија – Француска, с Хорацио Елизондо (Аргентина)
2010. Холандија – Шпанија, дХауард Веб (Енглеска)
Треће, треба да будемо свесни да треба да се испуни одређена квота судија из различитих континенталних група. Ево оних који су конкурисали за мечеве завршнице:
Европа: Турчин Цунејт Чакир, Швеђанин Јонас Ериксон, Португалац Педро Проенса, Италијан Никола Рицоли, Шпанац Карлос Карбаљо Веласко и Енглез Хауард Веб.
Азија: Узбекистанац Равшан Ирматов и Јапанац Јуићи Нишимура.
Африка: Дезире Дуе из Обале Слоноваче и Алжирац Ђамел Хаимуди.
Северна и Јужна Америка: Марк Гајгер, Мексиканац Марко Морено Родригез, Бразилац Сандро Ричи, Еквадорац Карлос Вера Родригез и Чилеанац Енрике Осес.
Гледајући директно ко су били Мажићеви “конкуренти” из Европе, у питању су искусне судије, да не кажемо прекаљене, који већ дуги низ година суде на првенствима и мечевима Лиге шампиона, Премијер лиге и осталих најјачих националних шампионата. Још једном подсећамо да је с њима Србин био у конкуренцији све до дан пред први полуфинални меч.
Уз то треба истаћи да ФИФА не жели да дебитанти са пиштаљком “не изгоре” на терену, због притиска који носи толико важна утакмица каква је полуфинале или финале Светског првенства.
Можемо да будемо уверени да је Мажић на прави начин представио Србију на Мундијалу у Бразилу, где је дефинитивно погурао своју каријеру на међународном нивоу, и можемо га очекивати на неким другим завршницама… ко зна, можда већ за четири године, у Русији.
(Телеграф.рс, фото: Танјуг)
