Videli ste na ovom Evru o kakvim ekipama u našoj kvalifikacionoj grupi za Mundijal se radi. Vels se nalazi ispred sile kao što je Engleska. Danas nikog nije lako pobediti, to što je nekad bio slučaj da nekog pobedite sa pet, šest golova razlike, tih reprezentacija je malo ili ne postoje.

Видели сте на овом Евру о каквим екипама у нашој квалификационој групи за Мундијал се ради. Велс се налази испред силе као што је Енглеска. Данас никог није лако победити, то што је некад био случај да неког победите са пет, шест голова разлике, тих репрезентација је мало или не постоје.

Славиша Кокеза је преузео Фудбалски савез Србије у врло деликатном тренутку. Очи читаве нације упрте су у репрезентацију од које се очекује да коначно заигра на неком великом такмичењу после дуге паузе, после лоших игара и лутања у концепцији и саставу.

С друге стране, има много посла и на увођењу реда у домаћем такмичењу и подизању нивоа инфраструктуре. Кокеза изгледа као човек који је спреман за велика дела. Седели смо у његовој канцеларији у ФСС-у касно поподне, после много састанака које је имао тога дана.

Шта за вас лично представља именовање на место председника Фудбалског савеза Србије, јел’ то круна рада за човека који се бави фудбалом?

– Пре свега рекао бих да сам почаствован функцијом на коју сам изабран и поверењем које су ми указали делегати и скупштина Фудбалског савеза Србије, који су ме једногласно изабрали за председника, а господина Ивковића за генералног секретара. Тако да је то велика част, али исто тако обавеза да се одређене ствари у српском фудбалу промене на боље. Као што сам обећао у свом изборном програму, са тимом људи који предводим урадићу све да прво стабилизујем фудбалски савез и да донесем одређене промене, да поправимо стање у нашем фудбалу.

Када кажете да “поправимо стање”, хајде да се мало осврнемо уназад, како коментаришете рад и резултате које је направио Томислав Караџић? У каквом сте стању затекли савез?

– У претходном периоду у Фудбалском савезу Србије је било ствари које су рађене или су урађене добро, као и ствари које су урађене мање добро, да не кажемо лоше. Ја сада не бих говорио о учинку претходног руководства. Оно што могу да истакнем је да је претходно руководство урадило доста добрих ствари везано за инфраструктуру и постављање терена, пре свега у изградњи спортског центра у Старој Пазови, и ту има доста ствари које су добро урађене. Као што има ствари које су дискутабилне, неки сектори нису баш најбоље радили свој посао.

Оно што мислим да је господин Караџић погрешио у претходном периоду је што је дозволио да различити људи са различитим задужењима, почевши од судијских организација, комисија, тренерских организација, до различитих селектора у различитим категоријама, за оно што је добро приписују заслуге себи, а за све оно што је лоше пребацују на адресу Караџића. Ја ћу се трудити у наредном периоду да кроз нову систематизацију која је у току и измене у статуту савеза јасно и прецизно одредимо шта су чија задужења.

Да не би било приче и разговора о колективној одговорности “сви смо криви, а нико није крив”. Да се тачно зна шта је посао председника савеза, шта је посао генералног секретара, шта је посао председника судијске комисије, судијске организације, шта је посао селектора А тима. Да немамо више ситуацију да се једни крију иза других. Него да се именом и презименом зна ко је одговоран за који који део посла, па ко добро буде радио свој посао увек ће имати моју подршку, ко не буде свој посао радио добро он га више неће обављати, без обзира на то о коме се ради.

Сећамо се да је било озбиљних несугласица на линији Звезда – Фудбалски савез у време док сте ви били у управном одбору Црвене звезде. Шта планирате да предузмете да се такве ствари више не дешавају у односима с клубовима?

– Као што сам рекао. Када сам изабран за председника изабран сам једногласно, са свим присутним делегатима, тачније њих седамдесет седам. То значи да су сви клубови који представљају заједницу Суперлиге и прву лигу, што чине тридесет два клуба, међу којима су наши највећи клубови и они који ове године играју европска такмичења, попут Чукаричког, Војводине, Партизана и Црвене звезде дали подршку за мој избор.

Из разговора са селектором и стручним штабом нисам приметио проблематику у понашања играча, њиховом залагању.

Ја ћу се трудити да то поверење које су ми указали оправдам, и оне ствари које су у ингеренцији Фудбалског савеза Србије и које је савез у могућности да спроведе он то у наредном периоду и оствари. Сви клубови ће имати исти третман што се тиче ФСС-а. Ми ћемо се суочавати с проблемима, разговарати, покушати да нађемо најбољи модалитет и надамо се да ћемо бити успешни у томе. Већ смо неке ствари које су клубови покренули решили.

Да ли ваш долазак у Фудбалски савез значи и неке додатне промене што се тиче људи који су ангажовани унутра, да ли ће бити даљег подмлађивања, претпостављам да ту има доста људи из неких старијих гарнитура?

– Па видите, ја не бих делио на млађе или старије људе који раде у институцијама Фудбалског савеза Србије, већ на оне који раде свој посао добро и успешно, и оне који то раде мање успешно. И мислим да су то ствари које би требало да буду приоритет и аргумент да ли ће неко у будућности радити и обављати одређену функцију у Фудбалском савезу. Ми смо се суочили са чињеницама да у савезу са својим ћеркама фирмама и у самом ФСС-у имамо између сто педесет и сто седамдесет запослених. Нажалост, кажем нажалост, то није могуће.

У наредном периоду толики број запослених ФСС не може да финансира, и неке секторе који нису потребни савезу. Та ствар ће се решити систематизацијом која је у току. Мислим да ћемо то поделити у две фазе, чак нешто усклађујемо са препорукама из УЕФА и ФИФА. Имаћемо део који ће се односити на спортски сектор и на остале делове који су везани за финансије, ПР, маркетинг, правну службу и сви људи који буду квалитетно, на добар начин радили свој посао наћи ће место у систему Фудбалског савеза Србије. Они који су то радили мање успешно, надамо се да ће на њихова места доћи неки који ће то радити са више енергије и да ће бити успешнији.

Ви сте у приватном бизнису доста дуго, те неке организационе ствари вероватно треба применити из бизнис модела и у савезу?

– Мислим да Фудбалски савез треба да функционише као једна озбиљна организација, добро организована фирма где ће се ценити рад и успех. Да људи који раде свој посао буду и награђени, а људи који не раде просто се неће пронаћи у новом систему функционисања савеза.

Какво је стање у каси савеза, има ли новца?

– У току је ревизија финансијске службе и књиговодства Фудбалског савеза Србије, а овлашћена кућа која се бави том врстом посла радиће комплетну ревизију и ја очекујем да у првој половини јула добијемо пресек стања што се тиче касе ФСС-а на датум 20. мај, са затеченим стањем. Са свим приходима и расходима за ову годину.

Тад ћу моћи нешто више и конкретније да кажем. А оно што могу да кажем сада је да савез нажалост нема ниједног спонзора, да сам такво стање затекао. Прича која се појављује у јавности, коју можда пласирају и одређени људи из спортских кругова, да ФСС има неограничен лимит новца или тако нешто, то нема никакве везе с истином.

Позната је прича како је Фудбалски савез Србије пун пара, да се ту врти огроман новац?

– Фудбалски савез Србије финансирају УЕФА и ФИФА. Не кажем да не помажу, они значајно помажу рад нашег савеза, али је то далеко од потребног буџета за функционисање. Значи наша ситуација је далеко од бајне, ми ћемо дати све од себе да у наредном периоду, до краја године, обезбедимо што више спонзора који би направили сарадњу с Фудбалским савезом Србије на обострано задовољство. Поготово сад кад креће нови квалификациони циклус за првенство у Русији, надам се да ћемо у томе бити успешни.

Ситуација у Фудбалском савезу Србије није на таквом нивоу да он има неограничена средства као што је приказано у јавности. Напротив, мислим да ће морати да се стегне каиш и да ФСС води рачуна о сваком динару који се буде у будућности трошио. Трудићемо са да што више новца иде искључиво за улагање за инфраструктуру на територији целе Републике Србије и да се та инфраструктура што више развија да бисмо самим тим створили услове за развој фудбалера, почевши од најмлађих, па све до сениорских селекција. Да бисмо кроз ту базу и добру инфраструктуру добили што више квалитетних играча који могу да играју у нашем првенству и у иностраним клубовима, на крају крајева и у репрезентацији.

Европско првенство је у току, колико вам тешко пада што нас нема на том такмичењу, што нисмо међу екипама?

– Па видите, сваком грађанину наше земље је тешко да гледа било које такмичење када нисмо ми присутни. Тако да као и свим грађанима Србије и спортским радницима, наравно да је и мени тешко. Али исто тако треба да се суочимо са чињеницама како ствари стоје. Неки су олако схватили нашу групу у наредним квалификационим утакмицама за Светско првенство. Имали сте прилику да претходних дана на европском првенству видите да сви играју фудбал. Сами сте видели да је Велс завршио такмичење као први у својој групи испред једне велике репрезентације као што је Енглеска.

Ми смо тај Велс “тукли” са 6:1 пре пар година?

– Видели сте да селекције Ирске и Аустрије играју фудбал на једном високом нивоу, тако да мислим да наша група не да није лака, него је доста тешка. И да је на фудбалерима и на стручном штабу и селектору јако тежак задатак да остваре жеље и амбиције ФСС-а, то јест да се пласирамо на наредно првенство у Русији.

Добро, ви сте били у једном периоду и активни фудбалер, шта је то по вама оно што недостаје репрезентацији да би подигла ниво игре и да би почела да прави добре резултате?

– Па видите, посао председника Фудбалског савеза Србије и људи који воде политику савеза је да обезбеде све услове да би фудбалери и стручни штаб били растерећени, да немају никакву врсту притиска, као што се провлачило претходних година у медијима и савезу. Да ли су то притисци од стране различитих менаџера, да ли је то у млађим селекцијама, да ли је то А тим. Да не трпе притиске било које врсте који ће реметити њихов рад и њихова размишљања о утакмици коју

требају да играју. ФСС је већ предузео одређене мере и ради на томе да омогући што бољи амбијент селектору и његовом тиму за наредне квалификације које почињу у септембру. И кад смо победили Велс и кад смо победили Израел у Новом Саду рекао сам да руководство ФСС-а није то које игра фудбал. Нагласио сам да највеће заслуге за те две победе и неки нови модел или имиџ игре који је репрезентација играла у те две утакмице, па и у трећој утакмици са Русијом, припадају селектору Муслину и стручном штабу и самим играчима.

Они су ти на терену, они су ти који одлучују о томе да ли ће се наша земља наћи у Русији или не. Ми ћемо као савез све што је до нас да обезбедимо, да услови буду на једном високом, квалитетном нивоу и да они без икаквог притиска дочекају те утакмице и да пруже оно што најбоље могу.

Да ли мислите да је можда тачно то што поједини старији играчи истичу, ево на пример Матеја Кежман је у прошлом броју код нас у интервјуу рекао да му се чини као да фали тог неког патриотског духа у репрезентацији међу играчима? Да су играчи некако окренути неким другим стварима кад дођу да играју?

– Не могу да причам о периоду који је иза нас, могу да причам о периоду од када сам постао председник ФСС-а. О времену које су репрезентативци и стручни штаб провели у нашем спортском центру у Старој Пазови, о утакмицама са Кипром, Израелом и Русијом. Из разговора са селектором и његовим стручним штабом нисам приметио било какву врсту проблематике у понашања играча, њиховом залагању и на тренинзима и на утакмицама.

Напротив, чак ми је селектор рекао да је то на једном високом нивоу, бар тај период откако је господин Муслин преузео улогу селектора наше репрезентације. А познајући и селектора и његов карактер и понашање, мислим да би он одмах указао на те ствари и реаговао. У медијима се доскора више пута провлачило како одређени играчи…

Боље играју за своје клубове него за репрезентацију…

– Да, и имају понашање које није примерено за репрезентативце. Кажем, не могу да причам о стварима које су биле пре него што сам постао председник, али од када је селектор Муслин дошао на то место он се чак о играчима који су се помињали у медијима изразио изричито похвално. Пре свега, дао ми је једно позитивно мишљење о понашању наших најстаријих играча. Почевши од Коларова, Банета Ивановића, голмана Стојковића, Антонија Рукавине, да они својим понашањем дају пример како ови млађи репрезентативци треба да се понашају. Надам се да је тако и да ће тако и остати.

Имали сте недавно састанак с људима из оба табора Партизана, ово што се сада код њих догађа је доста лоше. Велика тензија у клубу. Хоће ли се та криза у клубу решити без нових инцидената? Како вама то сада изгледа?

– Ја сам се увек залагао, и залажем се и данас, да људи седну за сто и да се договоре, да треба да се све решава за столом. Најлакше је посвађати се, али било која свађа никоме не доноси било какву корист. Мислим да је боље да људи седну за сто, па ако треба да разговарају сатима, данима, док се не пронађе неко решење.

Тако исто мислим у случају Фудбалског клуба “Партизан”. Ја сам два, три састанка одржао са људима из Партизана заједно са генералним секретаром и једном је био присутан и почасни председник ФСС-а. Ти разговори су били доста дуги и детаљни. Мислим да смо направили први корак са том радном групом коју је Фудбалски клуб “Партизан” формирао и која сада управља клубом, а надам се да ће они у разговорима и састанцима у данима који су пред њима наћи решење које ће бити пре свега у интересу Партизана, а самим тим и српског фудбала уопште.

А јесте ли се од када сте постали председник ФСС-а видели са људима из Звезде?

– Ја имам контакт са свим клубовима и суперлиге и прве лиге, моја врата као председника ФСС-а су широм отворена за све клубове и спортске раднике. Ево пошто сте ме то питали, управо пола сата пре него што сте ви дошли одржан је састанак у просторијама ФСС-а где су били господин Вучелић испред Партизана, господин Звездан Терзић испред Црвене звезде, Зоран Шћепановић, председник Фудбалског клуба “Војводина”, били су ту и представници Фудбалског клуба “Чукарички”.

Значи, сва четири клуба која нас представљају у европским такмичењима. Разговарали смо о различитим проблемима са којима се српски фудбал суочава. И да покушамо да нађемо модалитет заједно са свим учесницима спорта и фудбала у нашој земљи.

Шта кажу, шта је њима највећи проблем, на шта указују?

– Па имате различите врсте проблема, инфраструктура на нашим стадионима је доста лоша. Имамо примедбе од стране УЕФА где одређене ствари на стадионима Црвене звезде и Партизана треба да се отклоне, да се то унапреди да би се стекли услови да могу да се играју европска такмичења. Црвена звезда и Партизан заједно са ФСС-ом су претходних дана разговарали и обратили се за помоћ Министарству спорта и Влади Републике Србије.

И надамо се да ћемо наићи на разумевање да они у складу са својим могућностима помогну мало обнову терена, инфраструктуру клубова који нас представљају на европским такмичењима. Ту пре свега мислим на Чукарички, Војводину, Партизан и Црвену звезду. Да једним заједничким напором постигнемо минимум тих услова да би могло да се одржава такмичење на њима и играју европске утакмице. То је први корак који је ургентан, који мора да се уради.

 

Шта је још проблематично? Менаџери?

– Постоји проблематика са којом се суочавају клубови око висине менаџерске провизије приликом трансфера играча у домаће и стране клубове. Заједница суперлигаша је упутила захтев ФСС-у да ти проценти не буду као што су до сада били ограничени на три посто, пошто УЕФА и ФИФА дозвољавају да то буде до десет посто. Да размотримо предлог. Мислим да је то иницијатива Фудбалског клуба “Партизан”, сви остали клубови су подржали да се то повећа на осам посто. Њихово образложење је да менаџери неће да раде за мале провизије као што је три посто, они су то нама доставили у писменој форми, ми ћемо те предлоге да размотримо и да урадимо оно што је у интересу свих клубова.

У току је ревизија финансијске службе и књиговодства ФСС, а овлашћена кућа која се бави том врстом посла радиће потпуну ревизију.

Тако да ћемо пре почетка наредне сезоне донети ту одлуку. Једно од размишљања је да као у неким земљама ЕУ донесемо одлуку да трансфере може да ради искључиво држављанин Републике Србије или фирме које су регистроване у Републици Србији. 

Из простог разлога да порез за новац који добију за свој рад, као менаџерску провизију приликом трансфера, плаћају као и сви држављани у Републици Србији. Да новац не одлази у непознатом правцу, како би ФСС и држава имали корист од тога.

То је једна од тема о којима заједнички размишљамо па ћемо заједно са клубовима у наредном периоду донети одлуку. Трећа тема је била број странаца у лиги. Један од предлога је био да фудбалере из ЕУ у домаћем такмичењу не третирамо као странце, други предлог је био против. Значи, постоје различита мишљења у оквиру суперлиге, ми ћемо размотрити и један и други и донећемо одлуку која је у исто време најбоља за подизање квалитета фудбала у нашој земљи и, с друге стране, за заштиту тог дела фудбала где би и наши млађи играчи који прелазе из омладинских селекција у сениорске могли да добију прилику и да се докажу у нашој лиги у фудбалу.

Кад поменусте странце, да ли постоји идеја и уопште какве су могућности да Србија добије неког странца у репрезентацији? Пошто већина европских и светских репрезентација има играче који нису изворно њихови. Ми смо имали неке покушаје да смо неким играчима давали држављанство, па се ништа ту није дешавало. Да ли мислите да је то добар пут?

– Видите, то је тема о којој се доста разговара, доста прича, постоје различита мишљења, има људи који заступају тезу да то апсолутно треба да се уради, има их који мисле да то не треба да се уради. Ја мислим да треба да се уради оно што је у интересу српског фудбала и репрезентације, али то је питање пре свега за селектора и ФСС. У зависности од жеља селектора и његових предлога како да се постави по том питању, ми ћемо тако да урадимо.

Уколико Стручни штаб и селектор дају такву иницијативу или предлог, наравно да ће ФСС да изађе у сусрет таквој иницијативи. Уколико нема такве иницијативе, ФСС се неће покретати. Јер то је пре свега посао селектора и његовог стручног штаба.

На овом Европском првенству се појавио велики проблем хулиганизма на стадионима и око њих. Како ви видите решење тог проблема, пошто и ми имамо доста често проблеме на стадионима? Хоћете ли се нешто активније бавити по том питању?

– ФСС ће се бавити свим темама које су везане за спорт и фудбал уопште, то је једна од тема која се помиње и у јавности и у разговорима које водимо са представницима клубова и Министарством спорта и свима који ту фигурирају. Наравно да ће ФСС да се бави и том проблематиком, али ФСС није једина институција која може да тај проблем реши. Ту постоји доста различитих проблема, мислим да ФСС, руководства наших клубова, као и држава морају заједно да се суоче са тим проблемом и да крену да га решавају.

Репрезентација је имала проблема, сећамо се после оног инцидента у Италији, па на ЈНА кад се десио дрон, имали смо озбиљну штету?

– ФСС ће урадити све што је у његовој надлежности и ингеренцијама. Али исто тако не треба да говоримо да имамо проблем са навијачима, навијачи су доста широк појам. Ја генерално волим да се то увек конкретизује именом и презименом. Да не буде да ми кривимо некога да је нешто урадио и да употребљавамо неки групни израз, овде треба да се ствари конкретизују. Ако сам ја као председник ФСС-а урадио нешто или одговоран за нешто што није у складу са законом или са моралним принципима фудбалске игре, ја треба да будем санкционисан.

Али зато не требате да будете санкционисани ви који сте спортски новинар и који радите свој посао, или обрнуто. Овде треба да се уведе професионални приступ тим стварима и да се тачно зна ко је одговоран за шта. Да не буде сви смо криви или да нико није крив. Да се и у институцијама ФСС-а као и клубовима, међу навијачима, тачно именом и презименом санкционишу људи који буду правили проблем. То је нешто за шта ћу се залагати.

 

Какви су односи са управом суперлиге, и уопште како видите овај трокружни систем који је уведен, неки клубови су против?

– Па ја се ту не бих сложио да овај систем није донео ништа добро и да клубови нису задовољни с тим из простог разлога што од клубова такве ствари нисам чуо. Можда је било примедби од стране једног клуба или два максимално.

Из Црвене звезде су рекли да су целе сезоне били са тридесет и кусур бодова предности, на крају испаде седам, осам.

– Извините, Црвена звезда и Партизан су два од шеснаест суперлигаша. Што се тиче самог такмичења у претходној сезони не постоји идеалан систем такмичења, али да је овај систем мало поправио ствари што се тиче регуларности, апсолутно мислим да јесте. Имали смо ситуацију у плеј-ауту, поготово у том делу где клубови нису могли да праве било какав вид калкулација о томе да ли ће играти у најјачем саставу или ће играти са пар омладинаца или нешто слично.

Оно што је сигурно је да ћу се ја као председник ФСС-а и моји сарадници на све могуће начине борити против нерегуларности у домаћем такмичењу.

Мислим да се до последња два кола није знало ко ће да испадне из лиге и као што видите, први пут се десило након дуго година да су два дугогодишња суперлигаша ОФК Београд и Јагодина испали из лиге.

Тако да мислим да је то резултат тога што су се клубови борили за сваки бод, на све могуће начине на терену да остваре победу и успех и као што сте видели, то је било неизвесно до краја првенства. Као и у плеј-офу да се до задњег кола није знало ко иде у Европу, да су се до задњег кола такмичили Војводина и Раднички из Ниша ко ће ићи, и то је била једна доста добра утакмица и борба. Тако да мислим да је ту донето доста позитивних ствари.

Сматрате да тај систем треба да остане на снази?

– Не, мислим да је систем бољи него што је био, али да ће следеће године у договору са клубовима ФСС најавити једну измену система такмичења које ће се примењивати после две сезоне.

Од 2018?

– Тако је, биће предлог да суперлига смањи број клубова са садашњих шеснаест на дванаест. А који ће се систем играти, можда ће се играти трокружни систем, где би се поново после одиграна два круга или двадесет два кола поделило првенство на плеј-аут и плеј-оф по шест клубова. С тим да би се играле по две утакмице и у плеј-ауту и плеј-офу. Да још једном свако игра са сваким и као домаћин и као гост.

А бодови да се деле или да се не деле?

– То би било нешто о чему бисмо разговарали са клубовима. Да видимо шта би било најбоље решење за нашу лигу и да добијемо сагласност и подршку највећег броја клубова. Тај систем бисмо прихватили.

Главни циљ је дакле подизање регуларности такмичења, какво је тренутно стање што се тога тиче?

– Па видите, ја сам обавио разговоре у заједници са свим клубовима из суперлиге, изричито сам нагласио клубовима шта ће моћи, а шта неће моћи. Ја мислим да је регуларност у прошлој години била ако ништа, онда мало боља него претходне. Ја не кажем да је било ствари које су апсолутно нерегуларне, не кажем ни да су биле све регуларне.

Оно што је сигурно је да ћу се ја као председник ФСС-а и моји сарадници на све могуће начине борити против нерегуларности у такмичењу. Ја сам клубовима нагласио да је у току измена и промена статута ФСС-а, да ће бити формирана и етичка комисија коју ће чинити независни људи, која ће имати могућност и надлежност да санкционише сваког учесника у нашој лиги, и клуб, и функционера клуба, и тренера, и судију, и играча.

И моћи ће људе да елиминише из фудбала на одређено време, да ли је то годину дана или две или колико се већ донесе одлука. Тако да је то једна од могућности. Као што видите и у самој судијској комисији су извршене одређене промене, на предлог судијске организације на чело комисије је дошао Мирослав Радоман. Тако да он има апсолутно сва овлашћења што се тиче судијске комисије и организације да мења све што није добро.

Увек је око суђења највећи проблем?

– Он је добио све ингеренције ФСС-а и апсолутно сву подршку да то ради на што професионалнији начин за заштиту интереса регуларности такмичења. Људи који буду добро радили увек ће имати подршку ФСС-а и мене лично, они који то не буду добро радили као и сви ми су заменљиви. Оно што не буде добро и установимо да смо погрешили, мењаћемо.

То је везано за саму регуларност такмичења. Ја сам то на заједници суперлиге рекао клубовима у разговору, пошто ту имам доста познаника и пријатеља који воде клубове, неки су председници, неки су генерални секретари, и замолио сам их на један пријатељски, другарски начин да нећу да улазим шта је било пре месец, годину или десет. Јер ако уђемо ту, нема краја тој причи, интересује ме оно што је од данас.

Да уколико желе добро српском фудбалу и својим клубовима, да не размишљају да се баве евентуално неким нечасним радњама које нису пре свега у моралном контексту спорта, а у другом делу и законском делу спорта. Да ћемо ФСС и ја лично без обзира о ком појединцу се ради најоштрије то осудити и санкционисати на различите начине. Да не покушавају да зову било мене или неког мог пријатеља да утичу на рад ФСС-а. Ти који буду учествовали у нерегуларностима апсолутно ће бити санкционисани.

Фудбалски савез Косова је примљен у УЕФА и ФИФА, шта се по том питању дешава, хоће ли се повлачити неки потези? Имате ли контакт с Вокријем?

– То су ствари које сваког навијача наше земље и грађанина у емотивном смислу дотичу и боле, али то су ствари које нажалост нису у ингеренцијама ФСС-а. ФСС је предузео одређене ствари поводом тог питања и о тим темама се разговара. Али још једном понављам, те ствари су под ингеренцијом УЕФА и ФИФА. Ми разговарамо, причамо на ту тему, све што је у ингеренцији и моћи ФСС-а ми ћемо да урадимо. Али наше могућности су јако ограничене.

Да ли је овај нови циклус квалификација за Светско првенство у Русији бити или не бити за српски фудбал? Да не помињемо сценарио у коме бисмо прескочили још једно велико такмичење, шта би то значило за наш фудбал?

– Жеља свих нас и у ФСС-у и у целој земљи је иста, и мислим да нико не би био срећнији од мене када бисмо успели да се пласирамо на наредно такмичење, али као што сам вам рекао у одговору на једно од претходних питања, то ће бити доста тешко. Имали сте прилику да видите и на овом европском првенству о каквим екипама се ради. Једна репрезентација попут Велса се налази на првом месту своје групе испред једне велике силе као што је Енглеска. Данас никога није лако победити, то што је некада био случај да некога победите са пет, шест голова разлике, тих репрезентација је мало или уопште не постоје.

Али морамо да признамо да имамо повољну групу. Није лака, али су то репрезентације с којима можемо да одиграмо сигурно.

– То тако изгледа у јавности, у медијима, али ево имамо три репрезентације сад на Европском првенству које су са нама у групи, Аустрију, Велс и Ирску. И све три репрезентације су показале велики ниво квалитета фудбала. Поново се враћам на Велс који је оставио један велики и снажан утисак на мене и на све људе који гледају фудбал у Србији. Видели сте утакмицу са Русијом, па 3:0 да победите Русију на неутралном терену за било коју екипу је велики успех.

Енглеска и Русија су ремизирале, играле су 1:1, а Велс је победи са 3:0. Данас не постоје слабе екипе. Ми треба да дамо све што је до нас, да селектор и играчи дају све од себе и последњи атом своје снаге и енергије да уложе на то да покушамо да се пласирамо на Светско првенство у Русији. И да тиме остваримо велики успех за нашу државу и наш национални тим и савез. Али понављам, биће јако тешко!

ХРВАТИ МЕЂУ ТРИ НАЈБОЉА

Која вам се екипа највише допада на овом првенству, ко вам је изненађење, ко игра најлепши фудбал?

– Има доста репрезентација које су показале висок ниво, али бих издвојио три репрезентације: Шпанију, Француску и Хрватску. Хрвати баш делују добро на терену. Делују као озбиљна, организована репрезентација с великом жељом да се боре за своју државу и свој национални савез.

Јел’ то узор како бисмо ми требало да дижемо ниво?

– Не бих о томе говорио, али кажем да су то три репрезентације које показују висок ниво фудбала и да ће стићи међу четири репрезентације.

Izvor: ekspres.net

Oznake: Vels, Evropsko prvenstvo u fudbalu, Miloš Garić, Rusija, Slaviša Kokeza, Srbija, UEFA, FIFA, Fudbalski Savez Srbije