Pročitaj mi članakPartizan će od subote imati novog velikog rekordera, a 'jubilarac' Saša Ilić je otkrio kako je on došao do ovog priznanja i ujedno je poslao pravu poruku svim budućim igračima.
Ако питате 90 посто навијача Партизана рећи ће вам да Саша Илић спада у сам врх људи који су историју црно-белих учинили богатом. Он сматра да је од њега било много више заслужнијих играча, а нама је драго да живимо и гледамо фудбал у његовој ери.
Саша Илић ће у суботу постати апсолутни рекордер и после 32 године име фудбалера који је одиграо највише утакмица за ‘парни ваљак’ неће бити Момчила Вукотића, већ Саше Илића. Меч против ПАОК-а донеће изједначење рекорда од 791 наступа, а већ следеће коло Суперлиге Србије и ново померање границе.
Зато смо два дана пред овај пријатељски и братски, али и историјски дуел београдских и солунских црно-белих позвали Сашу Илића и из прве руке чули утиске велике легенде Партизана.
Кренуо бих од овога. Ако се сећате, пре четири године сте дали опширан интервју за наш портал и тада сте изричито рекли да немате шансе да оборите рекорд Моце Вукотића, уз речи цитирам: „Све и да хоћу, не могу то да урадим.“ Ево, десило се и то. Премашили сте чак и своја очекивања?
– Мислио сам тако на почетку, јер сам сваке сезоне причао „ова је последња, ова је последња“. Сваке године сам продужавао, али људи морају да схвате, не због рекорда. Наравно, то је код нас изузетно значајно, али нисам играо са том намером. Једноставно, тако се поклопило, нисам био склон повредама и зато сам продужавао каријеру. И ето, дошло је до тога да сам срушио, мада не могу тако да кажем, али престигао Моцу Вукотића – рекао је на почетку разговора за ХотСпорт легендарни капитен Партизана Саша Илић.
Рекорд је стар 32 године, многи навијачи Партизана нису били ни рођени када је Моца Вукотић подигао лествицу толико високо. Сада га Ви престижете. Колико још ће бити потребно да се појави неки нови Саша Илић и да ли је ће то уопште бити могуће с обзиром на данашње начине пословања, ране трансфере и томе слично?
– Дошло је време када наши млади играчи прерано одлазе. Ја бих највише волео да мене неко скине, али… Какво је време дошло и како функционише наш фудбал, једва ће играчи долазити до бројке од 200 наступа, а камоли 700 или 800… Ја бих волео. Млади таленти морају да знају да не морају да журе за новцем и тим ухлебљењем у иностранству. Треба да играју из љубави, а све остало ће доћи касније – порука је Саше Илића.
И када сте одлазили у Селту, па касније у Галатасарај и Салзбург, увек сте се враћали у свој Партизан.
– Ни ја не бих дошао до ове бројке да нисам отишао релативно касно из Партизана. Права је реткост да неки играч остане толико дуго у клубу. Да би задржао своје играче Партизан мора да буде изузетно јак, а то је данас баш тешко.
После свега, како се осећате када сте на терену са црно-белом траком око руке? Са стране делује да Вам победничког жара НЕ недостаје…
– Жара за игром и победом увек има. Једноставно, уживам у фудбалу. Волим Партизан и, што је још важније за дуготрајну каријеру, нисам повређен. Плус што ја не волим да губим ни на тренингу, а камоли на утакмици. Увек сам ту да помогнем, пре свега саветима пре меча, а касније ако затреба и на самој утакмици. То је моја мисија ове године. Додуше, таква је била и претходних година, па сам у већини случајева морао да играм – нашалио се ‘Илић капитен’.
Ту се намеће питање које занима све навијаче Партизана – Колико још може да игра Саша Илић?
– Заиста не бих да упадам сам себи у уста. Већ три или четири године уназад сам себи скачем у уста причајући да је ова последња и да је крај, па ниједном није било тако. Надам се, уствари исправљам се, не надам се него би требало да је ово последња, али… – није довршио реченицу јер искуство нам свима говори да се са Сашом Илићем никада не зна.
Колико значи екипи, видело се и у последњем 152. ‘вечитом’ дербију, када је покренуо акцију за победоносни гол:
– Људи морају да схвате да нисам јурио никакве рекорде, јер да јесам, срушио бих овај рекорд Моце Вукотића још пре годину дана или више. Људи у клубу знају колико пута, у договору са тренером, нисам желео да играм неке пријатељске утакмице или мање битне дуеле. Да јесам, сигурно би ова бројка била још већа, али ја то нисам желео.
За навијаче Партизана сте „господин каквог нема“. Поштују вас чак и навијачи ‘вечитог’ ривала. У то сигурно нисте веровали када сте као дечачић заиграли први пут у Чачку, али да ли сте макар сањали да ће вам наредне две деценије донети све ово или тога није било чак ни у сновима?
– Искрено да ти кажем, сањао сам једино да заиграм за Партизан, пошто сам прошао његову омладинску школу. Потом сам имао жељу да заиграм против Црвене звезде и да јој дам гол. И то сам релативно рано испунио, а брзо сам постао и капитен. Сада су све те чињенице и бројке на мојој страни, али ми тада све ово није било ни крај памети. Никада се не зна шта носи време, а мени се ето десило најбоље.
– Али, опет морам да кажем, свестан сам историје овог клуба, знам какви су све играчи носили дрес Партизана. Не због своје скромности, већ јер знам да многима играчки нисам ни до колена. Драго ми је што ћу ја бити тај рекордер, али са друге стране, зна се ко су највећи играчи који су играли у Партизану – подвукао је Илић.
Како сам каже, утакмица коју никада неће заборавити због промашаја у финишу, била је она против Реал Мадрида у Лиги шампиона 2003. године:
Радује ли вас сусрет са вашим великим пријатељом Владимиром Ивићем?
– Није било планирано, али ето, наместило се да изједначим рекорд и уђем у историју баш против ПАОК-а и мог најбољег пријатеља Владе Ивића. Са њим сам готово свакодневно у контакту, али се нисмо видели три или четири месеца. Исто тако, у питању је европска екипа, наша братска, и зато верујем да ће атмосфера бити права. Спојиће се лепо и корисно! – закључио је Саша Илић.
