Pročitaj mi članakPetar Đokić ministar industrije, energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske, čovek je sporta od glave do pete, osvedočeni prijatelj Sportskog Žurnala, bio je u radnoj poseti u Rusiji, a najduže se zadržao u Njižnom Novgorodu, gde je, između ostalog, sa svojim domaćinima razgovarao i o sportu, pogotovo fudbalu, tačnije nastupajućem Svetskom prvenstvu 2018. godine. Ovaj grad i cela oblast biće domaćini jedne grupe šampionata, te jedne polufinalne utakmice na Mondijalu.
– Велелепни стадион који ће моћи да прими више од 45.000 гледалаца готово је завршен, обављају се они завршни радови, али и овакав какав је у овом тренутку пружа заиста величанствену слику. Обишао сам га комплетног. Све је на светском нивоу, од просторија, терена, кабина за новинарске и телевизијске екипе, самих трибина, околиша стадиона. Био сам задивљен. Руси одлично познају наш фудбал и сви навиају да се Србија пласира на завршну смотру светског фудбала. Они селектора Србије Славољуба Муслина доживљавају као свога јер је оставио дубок траг у руском фудбалу. Иузетно су популарни играчи: Немања Видић, Бранислав Ивановић, Милан Јовановић, Милош Красић, Зоран Тошић… а нема никакве дилеме да ће, уз своју репрезентацију, сви Руси навијати и за Србију. Још само да направимо одлучујући корак у ове две последње квалификационе утакмице – рекао је министар ПетарЂокић.
Иначе, Ђокић је у младости био активан као џудиста и као фудбалер. Одрастајући на периферији Брчког у насељу Грбавица, био је велики навијач, уз београдски Партизан, и Јединства из Брчког, а играо је халфа у лакалном Челику из своје Грбавице.
– Фудбал је фудбал, и с њим се ништа не може да пореди. У мом одрастању и стасавању највеће звезде Партизана били су лепотани Бора Ђорђевић и Ненад Бјековић, Милутина Шошкића наследио је на голу Иван Ћурковић, велики ас, по мени можда и највећи у југословенском фудбалу, уз Драгана Џајића био је Момчило Моца Вукотић. Јединство је имало одличну екипу, било југословенски друголигаш, а његови најбољи фудбалери били су Младен Стевић и Небојша Сужњевић. У мом Челику ирали су изузетно талентовани фудбалери, клуб је носио невиђени ентузијазам, тренер Босиок Мијајловић и председник Перо Алексић били су „алфа и омега“ Челика. Памтим и данас фудбалске зналце из свог клуба: Николу Кузмановића, Симу Митровића, Цвику Панића, Зорана и Слободана Бамбуловића, Илију Јуларића, Мухамеда Пејту, Ризу Башића, Милана Ђокића, Радана Тодоровића, Лазу и Илију Томиће, Горана Алексића,,, могао би их набрајати до сутра ујутро јер то су били тако добри момци да ћу их памтити за цели свој живот – истакао је Петар Ђокић.
Рекосмо већ, Петар Ђокић је искрени пријатељ Спортског Журнала, Био је с нама кад смо организовали прву манифестацију „Дан фудбала“ Републике Српске, на бањалучкој „Аквани“, а наредних година на све и једној:
– Заиста сте том манифестацијом учинили много на афирмацији не само фудбала и спорта Републике Српске, већ уопште на афирмацији Републике Српске. Сећам се кад смо се први пут окупили у „Аквани“, а осетио се ентузијазам који носи ту манифестацију, рекао сам великом асу и олимпијском победнику Велимиру Сомболцу и репрезентативцу некадашње Југославије Звонку Живковићу, обојица моји Партизановци: видећете да ће овај фудбалски празник у будућем времену бити манифестација о којој ће говорити фудбалска Европа. То се и остварило на минулој манифестацији, када су златне повеље „Миљан Миљанић“ добили Драган Џајић и Предраг Мијатовић, путујући по региону, али и Европи, многи су причали о том празнику фудбала у хотелу „Босна“ у Бањалуци. Спортском Журналу и Фудбалском савезу Републике Српске, Министарству породице, омладине и спорта Републике Српске заиста све честитке на који ниво су дигли ту фудбалску светковину – испричао нам је, у недавном сусрету, по повратку из Русије, министар индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске Петар Ђокић.
Моћ фудбала
Министар Петар Ђокић још каже:
-Фудбал има велику моћ, знају то и Руси, зато цела земља на посредан и непосредан начин учествује у организацији светске смотре фудбала. То су ми рекли и моји домаћини. Ту чињеницу и ми у Републици Српској морамо да имамо на уму. Борац мора да израсте у мали велики европски клуб. Своју сјајну традицију треба да следе Рудар Приједор, Леотар, Славија, Козара, Радник… и моје Јеиднство из Брчког. Душа ме боли што Јединство данас тавори, нема га нигде, а у некадашњој Југославији било је друголигаш за углед и пример. У будућем времену то се све мора исправити. Фудбал је чудо!
