Прочитај ми чланак
Драган Стојковић у децембру, после шест лепих година, напушта Нагоју Грампус Ејт! Једна тренерска ера, у земљи излазећег сунца, завршава се и Пикси ће окренути нови лист.
Уговор Пиксију истиче крајем године и две стране су се договориле да се не продужава, што отвара легенди нашег фудбала врата нових изазова. Да ли ће се вратити у Београд, Париз или остати у Јапану, на Стојковићу је, а позива за наставак каријере има.
Када је Србија у питању, пре неколико месеци Пикси је имао разговор са Савом Милошевићем, директором млађих категорија у ФСС и некадашњим саиграчем из репрезентације, и тада му је предочена могућност да преузме репрезентацију Србије. Наравно, ако се Синиша Михајловић повуче са „електричне“ клупе „орлова“.
Пикси у то време и није био баш вољан да се врати у српску „кућу фудбала“, али не као председник већ као селектор, јер у то време ни његова мисија у Нагоји није била завршена. Сада, практично од Нове године, биће слободан као птица у избору. Међутим, заврзлама око тога да ли Михајловић остаје селектор изгледа ће потрајати, иако и њему уговор истиче у децембру. Како је Синиша практично везан за останак Толета Караџића на кормилу ФСС, ситуација ће у том случају бити јаснија, вероватно тек у фебруару 2014.
Времена и има и нема. С обзиром на то да се појављује могућност да директор репрезентације постане Дејан Станковић, и ако свежи фудбалски пензионер каже „да“, то ће практично значити да остаје и Михајловић, с обзиром на њихово велико пријатељство.
Е, сада, хоће ли Пикси имати времена да чека разрешење српског Гордијевог чвора или ће за себе потражити најбоље решење, видеће се. Јер, у Јапану већ дуже времена кола прича да би могао да постане и селектор косооких. После Светског првенства у Бразилу, наравно. Међутим, и у том „плану Б“ постоји знак питања. „Самураји“ су се, наиме, први пласирали на Мундијал и ако у Бразилу остваре добар резултат, можда ће Италијан Алберто Закерони продужити уговор. У случају лошег пласмана, зна се, растанак.
У сваком случају, Пикси је на раскрсници.
СЕНИОРСКА КАРИЈЕРА
Раднички Ниш 70 (8) 1981-1986
Црвена звезда 120 (54) 1986-1990
Олимпик Марсеј 29 (5) 1990-1994
Верона (позајмица) 19 (1) 1991-1992
Нагоја Грампус Ејт 184 (57) 1994-2001
Укупно 422 (125)
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА
Југославија 84 (15) 1983-2001
ИГРАЧКИ ТРОФЕЈИ
Фудбалер године у СФРЈ 1988, 1989.
Пета Звездина звезда 1990.
Царски куп Јапана 1995, 1999.
МВП Лиге Јапана 1995.
Играч године Јапана 1995.
У тиму године 1995, 1996, 1999.
Изабран у дрим тим Марсеја (проглашење 2010)
ТРЕНЕРСКИ ТРОФЕЈИ
Шампион Јапана 2010.
Суперкуп Јапана 2011.
Тренер године у Нагоји 2008.
Тренер године у Јапану 2010.
ЈАПАНСКА ПРИЧА
2008. – Тренер од 22. јануара, прва утакмица 15. марта против Ураве. Прву сезону завршио на трећем месту и пласирао се у азијску Лигу шампиона.
2009. – Завршио сезону као девети, али играо полуфинале азијске Лиге шампиона. На мечу са Јокохамом постигао онај чувени гол волеј из техничког простора, а та слика је обишла свет.
2010. – Освојио титулу, прву у историји. Нагоја је играла најлепши фудбал, а надмашио је и учитеља Арсена Венгера, који је 1995. био други.
2011. – Вицешампион Јапана. Није успео да одбрани титулу, Кашива је била успешнија за бод. Полуфинале Лига купа и четвртфинале Царског купа су била достигнућа, док је у Лиги шампиона испао већ у шеснаестини финала.
2012. – Разочаравајуће седмо место. Четвртфинала Лига и Царског купа, шеснаестина финала ЛШ.
2013. – Пуцао је на титулу, а на првој паузи после десетак кола био је 15. Онда је ушао у серију од пет победа, па у серију променљивих резултата. Шест кола пре краја са 37 бодова је на 13. месту, први пут са негативним скором од 10 победа и 11 пораза.
ЛИЧНА КАРТА
Драган Стојковић
Рођен: 3. 3. 1965, Ниш
Висина: 1,75м
