Прочитај ми чланак
(Спортски журнал)
Дуго се на максимирском тартану прегревао Радосав-Раћа Петровић, испоставило се – предуго. И, тек кад је семафор са 74. минута прешао у 75. прекорачио је аут-линију уместо млађаног Игњовског…
Констатација: како су се ствари дешавале, можда и боље што је одиграто тек петнаестак минута, пробуди у њему „центар за тугу“, изнуди подрхтавање у гласу, појача дисање у трочетвртинском такту.
– Много смо очекивали од утакмице с Хрватима, дуго је чекали. Фудбал је непредвидив, искрено, ни у животу не буде све како замислимо. Не, не жалим што сам ушао… Не би било жалије ни да сам почео меч. Реч је, ипак, о утакмици која је ушла у историју, без обзира на исход.
Биће тешко, с обзиром на спласнуле амбиције и прекјучерашњу опаску Александра Коларова да немамо претерани квалитет у везном реду?
– Не бих о томе, боље да то Сале проанализира.
Осећате ли се прозваним?
– Не… Немам разлога, свако има право на своје мишљење. Ја то уважавам, прихватам на прави начин.
