Људи из Србије склони су свакојаким претеривањима и самовеличању, па тако велика већина овдашњих љубитеља фудбала живе у убеђењу да је квалитет тренутно сконцентрисан у сениорској репрезентацији наше земље толико велики да ће се “орлови” прошетати кроз квалификације за првенство Европе, а онда правити чуда кроз два лета у Француској.

Предраг Мијатовић, један од најбољих фудбалера велике Југославије, играчка легенда Реал Мадрида и бивши спортски директор “краљевског клуба”, не иде толико далеко у прогнозама, чак мудро упозорава на све замке на том путу, али после недавне победе над Републиком Ирском, у Даблину, с одушевљењем прича о потенцијалу генерације Ивановића, Коларова, Марковића, Тадића, Суботића, Митровића и осталих изабраника вршиоца дужности селектора А тима Љубинка Друловића.

– У првом полувремену меча с Ирцима била је видљива трема, и на терену и на клупи. Играчима је то била прва утакмица после квалификација, које им нису донеле пласман на Светско првенство, а Друловићу селекторски деби у А репрезентацији. Као да су сви били у грчу до других 45 минута, када је су се и једни и други опустили, па је у том делу све изгледало много боље, чак фантастично. Још једном се показало да екипа има огроман потенцијал. Баш као и мој некадашњи другар из репрезентације. Мислим да могу заједно на шампионат Европе у Француској – почиње причу за наш лист Предраг Мијатовић.

Шта је једној од најталентованијих генерација потребно да израсте у озбиљну репрезентацију, способну да се у континуитету носи с великим екипама, пролази квалификације и има више од епизодне улоге на шампионатима?

– Нужно је да играчи, они што их воде, Савез, навијачи, јавност и медији верују у ову репрезентацију, једни у друге и имају стрпљења на изабраном путу. Србија има пар играча који воде главну реч у великим европским екипама и гомилу, такође добрих фудбалера, распоређених по јаким лигама. Требало би их пустити да скупа израсту у озбиљан, такмичарски тим. Без крајности у њиховом третману, чему су навијачи и, посебно, медији склони. Или их дижете у небеса, после неколико одличних утакмица, или их спуштате испод земље, због два, три лоша резултата. Нека вам је наук Мондијал у Јужној Африци. После сјајно одрађених квалификација створена је атмосфера да су малтене сигурни учесници полуфинала и финала, а онда се десило што се десило. Ја никада не бих заборавио тако нешто.

Мислите ли да је Друловић прави човек на правом месту и да му уместо ороченог вођења екипе ваља дати пун селекторски мандат?

– Не знам колико је људима у његовој домовини познато да је Друловић један од најцењенијијих и најомиљенијих играча у историји поругалске лиге, уз бразилску највеће извозно тржиште фудбалера. Тај статус су му донели знање и карактер. Увек је знао колико може и како то да искористи да би дошао до личног или тимског цилља. Питање је да ли би неко други на његовом месту довео омладинце до европске титуле и то у конкуренцији већих земаља, с трофејном традицијом, много већим улагањима у фудбал и бољом инфраструктуром. Грдно греше они који мисле да је то било лако. Не разумем ни полемике на рачун његовог тренерског неискуства. Јел су три године рада у Италији, две у Русији и рецимо пет у Кини гаранција нечијег квалитета?! Услов свих услова за вођење неке А репрезентације?! У фудбалу је све већ измишљено, а тренери се деле на они који имају или немају добру методологију рада, умеју или не умеју да перципирају ствари и прилагоде се датој ситуацији, разумеју или не разумеју психологију играча, знају или не знају да их мотивишу. Мислим да Друловић све то има. Зато ми није најјаснији тај статус вршиоца дужности. Нисам део ФСС, немам право предлагања и одлучивања, али рећи ћу да је Србији што пре потребно дефинитивно селекторско решење. Не у мају, јуну, после две, три пријатељске утакмице. Већ сада. Не почињу се прирпреме за квалификације месец дана пре прве утакмице у групи, него месецима унапред.

Проширимо причу на регион. Шта то Хрватска има што немају остали наследници СФРЈ када готово редовно иде на ЕП и СП?

– Ако причамо о садашњој генерацији, онда је то јака, дуго немењана окосница тима, предвођена топ фудбалерима какви су Лука Модрић и Марио Манџукић. Дубље гледано, онда је то сигурно фантастичан успех на Светском првенству 1998. Треће место из Француске је све променило у хрватском репрезентативном и клупском фудбалу. И други их од тада другачије третирају. Сви имају респект према нашим комшијама, а они су научили да се извлаче из тешких ситуација. Ето, нису бриљирали у борби за СП у Бразилу, али су стигли тамо где су наумили. Заслужено.

Да ли је било реално да Црна Гора из трећег покушаја оде на своје прво велико такмичење?

– Бићу веома срећан када се то буде десило, а мораће једног дана. Имали смо неколико одличних утакмица, великих победа и пар првих места у неким фазама појединих квалификација, чак смо стигли до бараж етапе трке за ЕУРО у Пољској и Украјини 2012, што је такође фантасичан домет за тако малу земљу, с толико мало становника. Штета што смо тада потценили Чешку и, у маниру чувеног балканског менталитета, понашали се као да ће противник сам да нам се склони с пута.

Босна и Херцеговина управо пролази кроз сличну ситуацију. Да ли сте испратили бурно “треће полувреме” пораза у пријатељском мечу с Египтом?

– Одушевљен сам начином на који су се пласирали на Мондијал у Бразилу. Имали су све што је потребно: квалитет, победнички менталитет, континуитет. Али, видим да су и они почели да пате од балканског синдрома званог “падање у еуфорију”. Преко ноћи су умислили да су недодирљиви, заборављајући да данас сви знају да играју фудбал и са посебним мотивом иду на учеснике великих такмичења, као Египат против њих. Ма колико им тешко пао, тај пораз се десио у право време. Да се што пре врате у реалност, како не би доживели судбину Србије од пре четири године.

У вашем Реал Мадриду немају таквих проблема. Мислите ли да је из меча у меч све доминатнији “краљевски клуб” једини који може стати на пут моћном Бајерну у Лиги шампиона?

– Јако бих волео да ове године узмемо јубиларну, десету европску титулу, али бих се клонио помпезних, уствари било каквих, прогноза тог типа. Јесте Реал Мадрид клуб и тим који може да парира, како кажете, моћном Бајерну, Челсију, Барселони и Парис Сен Жермену, али Лига шампиона је врло непредвидљиво такмичење. Када почне елиминациона фаза престаје прича о фаворитима. Толико пута се десило да они на које су сви типовали извисе за трофеј.

Шта то Карло Анћелоти има што није имао Жозе Мурињо, ако је уопште могуће на тај начин поредити садашњег и бившег тренера “краљевића”?

– Није их уопште могуће поредити, јер се ради о тренерима с различитим фудбалским филозофијама. Заједничко им је “само” то што су обојица врхунски у свом послу и имају “брдо” трофеја који то потврђују. Анћелотију је било потребно неко време да уђе у Реалов систем, “сложи” тим и почне да прави резултате, а како је сезона у пуном јеку тек у мају, на крају Примере и ЛШ, можемо судити о учинку Италијана. Мурињо је с истим клубом и скоро истим тимом освојио првенство и Куп Шпаније, али није успео да оствари своју, претпостављам, највећу амбицију, да (и) с Реалом буде најбољи на континенту.

Да ли сте као и сви фасцинирани голгетерским учинком трилинга Кристијано Роналдо – Герет Бејл – Карим Бензерма? Јесу ли њих тројица Реалова највећа снага ове сезоне?

– Драго ми је што је Бензема коначно прорадио после четири године, а Бејл успео да амортизује недостатак правих прирпрема и повреде с почетка мандата у Реалу. Обојица су сјајни, а Роналдо корак испред њих. Тренер их је феноменално повезао у једну целину. Међутим, нису они једина Реалова снага. Овај тим је тако моћан у последње време јер све линије тима и сви сегменти игре, а не само напад, супер функционишу. Срећа је и што имамо једног Луку Модрића. Хрватски везиста је наш највећи адут, уз Роналда.

Португалац је у последњем избору најбољег фудбалера на свету имао жестоку конкренцију у Лионелу Месији, Франку Риберију и Златану Ибрахимовићу, али је победио Аргентинца, Француза и Швеђанина. Слажете се с већинским ставом да је награда отишла у праве руке?

– Немам ни мрвицу дилеме. Роналдо је апсолутно најбољи фудбалер света у овом тренутку, с фасцинатним капацитетом за постизање најразноврснијих голова, често у критичним ситуацијама за тим. Да сте ме пре десет година питали може ли да постоји неко ко ће на 210 утакмица дати 250 голова у свим такмичењима, у једном тако великом клубу, рекао бих вам “доведите ми да видим тог ванземаљца, јер немамо таквог на нашој планети”.

Барселона још има једног Месија, али није иста као пре. Одобравате ли Мурињову тврдњу да Каталонци играју најслабије у последњих неколико сезона?

– Потпуно је у праву. Барселона је ове сезоне најнеубедљивија у последњих пар година. Да ли због промене тренера, зато што је овај тим освојио све што се могло освојити и то више пута, па нема мотива као пре, или можда због тога што кључне првотимце стижу полако године, свега тога или још пуно чега? Анализа стагнације каталонске екипе потрајала би дуже од једног интервјуа. Међутим, и такву је нико нема право не поштовати и не схватати максимално озбиљно, а камоли потценити.

А шта се дешава с италијанским клупским фудбалом? Због чега толико каска за остале четири лиге из чувених “топ пет”?

– Стварно је невероватно, поражавајуће и тужно да таква фудбалска земља има само једну екипу у осмини финале Лиге шампиона. Жао ми је што Серија А, због економске кризе у Италији и финансијских ограничења у којима живе и раде највећи клубови с Апенина, губи корак са Премијер лигом, Примером и Бундеслигом. И Јувентус је имао проблема у скоријој прошлости, истина неке друге врсте, али је испред конкуренције, па је и пре почетка ове сезоне било јасно да неће имати правог такмаца у борби за скудето. Сва је прилика да ће га одбранити.

Тренер? Не, хвала

Играч, функционер, менаџер. Популарни Мијат прошао је скоро све у фудбалу, само никада није седео на тренерској клупи.

– Да сам хтео да будем тренер, одавно бих почео да се бавим тим послом, али никада ме то није привлачило. Тренутно сам у менаџерској професији, али то не значи да се нећу активирати као фудбалски функционер једног дана. После Реал Мадрида имао сам много таквих понуда, али сваки пут је нешто недостајало. Или ми је нуђен положај без аутономије у одлучивању, у великим срединама, или сам добијао одрешене руке тамо где није било нарочитих амбиција и капацитета за успех.

Квартет, па сви остали

Мијатовић се радује Мондијалу у земљи “кафе и самбе” и доста очекује од највећег планетарног фудбалског такмичења на тлу ског су потекли бројни велики играчи.

– Очекујем фантастичан Мондијал. Јер се игра у земљи где је фудбал више од живота, а добри играчи се “штанцују” као на траци. Друго, на једном месту ћемо видети све најбоље фудбалере данашњице, с изузетком Ибрахимовића, за којег ми је криво што није успео с његовом Шведском. Ко има највеће шансе да освоји титулу? Увек су могућа изненађења, али уз дужно поштовање осталима, мислим да ће одлука о шампиону пасти у четвороуглу Бразил, Немачка, Шпанија, Аргентина.

Сјајан стручњак Ђукић

Србија је доскора имала једног али вредног тренера у Примери. Док лош прелазни рок и слаби резултати нису дошли главе Валенсијиној играчкој легенди Мирославу Ђукићу.

– Имао је несрећу да преузме Валенсију на врхунцу економске кризе клуба са Местаље. Летос су продали превише важних фудбалера, а нису имали новца да доведу појачања која ће испратити увек високе амбиције управе и очекивања навијача. У тој ситуацији, када резултати крену низбрдо, лакше је сменити једног тренера него дати отказ двадесеторици играча, који су и с новим шефом наставили да играју по систему топло-хладно. Ђука је сјајан тренер, којем је можда био потребан одмор до краја сезоне и неког новог пројекта.

Партизан не да титулу

Један од најпоштованијих фудбалера Партизана издалека прати локално и глобално надмудривање навијача Партизана, који “не дају титулу”, и присталица Црвене звезде који већ шест година “чекају титулу”.

– Наши људи су увек били вицкасти и креативни. Симпатична је ова паралелна кампања навијача два највећа клуба у Србији. А још ми је интересантнија борба црно-белих и црвено-белих на терену. Очекујем да ће до самог краја бити неизвесна, а као Партизановац малу предност дајем мом клубу. Надам се да ће одбранити титулу.

Осека српских играча у Примери

Случајно или не, тек боје нашег фудбала у најјачој шпанској лиги тренутно бране само Антонио Рукавина у Ваљадолиду и његов клупски саиграч Стефан Митровић, позајмљен од португалске Бенфике.

 

– Не знам откуда таква осека фудбалера с нашег поднебља, када их је пре, рецимо, десетак година била пуна Примера. Навијам да се поменутом двојцу следеће сезоне прикључе Стефан Шћеповић и Дејан Лекић из Сегунде. Генерално би мило драго да буде што више момака с тог дела Балкана који ће долазити у Шпанију и њене највеће клубове, али не да би им писало у биографији да су прошли кроз њих, већ да имају важну улогу као Модрић тренутно у Реал Мадриду.

(Данас)

Oznake: Drulovi, Peđa Mijatović, ronaldo, selektor, sport, fudbal