Pročitaj mi članakSrpski plivač ne može da se pomiri sa nepravdom.
Прошло је 15 година, али та неправда и даље пече.
Милорад Чавић, сребрни српски олимпијац, одлучио је да се огласи након 15 година од тренутка када му је по свему, што је касније потврдила и „Омега“ украдена медаља.
„Година прође, дан никад. Био је у Лаушевић у праву када је рекао да је Србија „земља где се у свему касни. Само се умире пре времена“.
А онда је Чавић у наставку поделио оно што је вероватно један од разлога због чега данас није у Србији.
„Fun fact: да ли знате да сам захваљујући пливачком савезу остао без две награде из 2008. године и да се још мало пет година пеглам са истим савезом за своје Национално спортско признање? Видимо се на Суду у новембру, ПСС. #Образ као ђон“.
На крају се прослављени ас обратио Министарству спорта и председнику Србије.
„Министарство омладине и спорта и Александре Вучићу, праведно би било да интервенишете макар 3 одсто“.
Instagram/Screenshot
Прошле године је најавио да би хтео да поново дође у отаџбину, али са једним условом.
„Пре него што умрем, желим да се вратим у Србију, али поштено да могу да живим и радим у струци“, каже Чавић у разговору са Арноом Гујоном, и додаје „било би лепо“.
Чавић је пре готово 10 година говорио да ће напустити Србију јер овде нема адекватних услова за развој врхунских пливача.
„Испунио сам сан и постао олимпијски вицешампион, али то није било довољно да тренирам нормално у својој земљи. Хтео сам да живим у Србији, али ако желим да постижем врхунске резултате немам другог решења него да одем. У Србији, једноставно, само губим време“, говорио је тада Милорад пред одлазак у Италију, а боравио је и у Америци.
Прецизирао је и на шта је тада мислио под „недостатком услова“.
„Пре месец дана сам почео да тренирам на ‘Ташмајдану’, али када се тамо кров срушио, био сам принуђен да се преселим на ‘Бањицу’. Захвалан сам људима са јединог базена који је остао у функцији у Београду што су ми изашли у сусрет, међутим, и ту сам имао проблема. Базен се не греје, а током тренинга морао сам да пазим да некога не ударим јер сам користио своју стазу током термина предвиђених за грађане и школе пливања“, рекао је прошле године Чавић.
„Ајмо Милораде, пливај јуначино!“, викао је Радослав Симић, коментатор, док је Чавић одмицао испред Мајкла Фелпса.
Американац је био звер у базену, освојио је све што се могло освојити и фалило му је да обори рекорд Марка Шпица по броју злата на Олимпијским играма.
На путу му је стајао Чавић на 100 метара делфин стилом и трка је била заиста епска.
„Омега“ је на крају пресудила да је Фелпс за стотинку био бржи, распредале су се теорије како је извршио већи притисак у води, како је ово или оно, мада очи говоре исто већ 15 година – Чавић је био први.
Бар за нас у Србији, што се не рачуна свуда у свету. На крају је Фелпс и ту узео злато и ко зна, можда је и овог пута технологија била „за милиметар“ прецизнија од наших очију.
Можда је мање познато да је Чавич и у Атини, четири године раније имао пех, овог пута због купаћег костима.
У њега је ушла вода због грешке у полуфиналу и ту је остао без медаље.
Мајка Кенијка – отац Србин, живе у Немачкој: Близнакиње крштене у Српскојhttps://t.co/EwYYR5CTmk
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 10, 2023
