Прочитај ми чланакНаша кошаркашка репрезентација ће на Европском првенству од 31. августа до 17. септембра играти без центра Денвера, који се захвалио на позиву. Оправдано или не?
Да ли смо победници или поражени у Косовском боју, је л‘ нам деда био у партизанима или четницима, ко је бољи: Звезда или Партизан, јесмо ли за Вучића или, можда, нисмо… Тешко да ћете наћи два Србина на свету да исто размишљају, деле исте ставове и да ће се око свих ових подела сложити. Заправо, таквих нема.
Нама, у ствари, подела никад није доста. Оне нам хране душу. Од таквог смо материјала саткани. И кад их нема, увек ћемо наћи нешто око чега ћемо да се расправљамо и такмичимо. А какво је то велико кошаркашко такмичење 2017. без Николе Јокића? Сиромашно, пре свега за Србију, али и европску кошарку, Истанбул у септембру неће видети једну од звезда НБА. Сомборац је још пре три месеца индиректно на ступцима „Блица“ најавио да ове године неће носити дрес Србије, не зато што неће или што му је Денвер „лупио банану“, већ што ће се Никола до јесени играчки усавршавати како би онда потписао уговор којим ће решити егзистенцију праунучадима. И то је поштено. На ужем списку селектора Саше Ђорђевића пред старт припрема репрезентације празна је рубрика под редним бројем 14 – нема на њој Јокића. Е, то је болно за навијаче.
Греши ли наш ас? Како се узме, ко с каквим намерама гледа на такву одлуку, с каквим емоцијама, циљем… Али да је Јокић феномен светске кошарке – јесте. По играчком напретку, брзини којом је освојио Америку, муњевито поставши идол младима, српској деци пре свега, чији очеви и деде данима воде полемику: Да ли нас је Јокић издао?
Није! Или, ипак, јесте! Истина је увек негде на средини и увек има две стране. Тако и ова прича о Николи, једни ће га питати: Па, зашто, сине, сада када можемо до злата на Евробаскету, док ће они други бранити његову одлуку јер момак ће наредних 10 година бити ослонац „орлова“.
Да поједноставимо, Србији ће без Јокића бити тежи пут до европске титуле, велики је то изостанак, ударац… Међутим, никад не заборавимо: Од репрезентације су се у време највеће играчке славе одмарали и Дивац, Ђорђевић, Даниловић, Бодирога, Стојаковић… Па зашто не би и њихов наследник. Као и Боби Марјановић пре два лета. Јокић је Србин, неће нигде побећи, узео је тајм-аут и играће за нашу земљу на Светском првенству 2019. и Олимпијским играма 2020. И још много година касније. Ако га здравље послужи. А све до тада ми ћемо са комшијом, другом, братом, колегом подизати тон и бранити или нападати Јокићево „не“ тог лета 2017. Како ко схвати његов оволетошњи изостанак.
НАПАДАЈУ
Због изостанка патриотизма смањио је шансе Србији да се освоји злато на ЕП
Млад је да би се одмарао од репрезентације
БРАНЕ
У наредних 10 година биће ослонац репрезентације Србије
Решиће овог лета егзистенцију праунучадима
Узео је одмор само једно лето
