– Жртве педофилије се повлаче у себе и веома често болују од депресије. На крају обично заврше на терету државе, која мора да брине о њима. Последице често могу да буду и фаталне – рекао је прослављени српски пливач.

Прослављени српски пливач Милорад Чавић је новим твитом о педофилији у спорту покренуо тему коју ће, према његовим речима, представити кабинету министру омладине и спорта Вањи Удовичићу.

– Прво желим да кажем да је у питању озбиљан проблем, којем у Србији није посвећено довољно пажње. Говорио сам о томе на ТВ Пинк пре месец дана, али некако су људи олако прешли преко тога. Мислим да су само једне новине нешто о томе написале. Знам да су звали и Предрага Перуничића, државног секретара у Министарству омладине и спорта, који је рекао: “Ако Чавић зна имена људи који се баве педофилијом, нека нам каже, ми ћемо то испитати”. На томе је и остало – рекао је Човић “Журналу”.

– Није суштина да се каже неко име, него да се тај проблем системски решава. На моју жалост и разочарење, цела прича је пала у заборав. Отворена врата Министарства за грађане су била прилика да поново укажем на проблем.

Олимпијски вицешампион из Пекинга не жели да упире прстом, него да се успостави систем.

– Изненадили бисте се колико има људи који су сексуално узнемиравали малолетнике. Знам за неке случајеве у пливању. Међутим, нећу о томе да причам без доказа. Нисмо у комунизму да упирем прстом у некога. Људе само занима сензација. Када би и објавили неко име, можда би та особа била оптужена, можда не би. И све би се завршило на томе. Поента је у томе да спречимо да се то уопште дешава, а то је једино могуће едукацијом тренера и људи у спорту – објаснио је Чавић.

Чавић је навео примере Америке и Канаде, које имају механизме за борбу против педофилије.

– Не треба измишљати топлу воду. Само треба узети како је регулисано рецимо у САД или Канади. На пример, врата увек морају бити отворена када тренер или учитељ разговара са малолетном особом. Такође, обавезно је да ако група од десет или више деце иде на припреме са њима, поред тренера, буде и један родитељ. У Србији тренутно не постоји ниједна област која ово уређује. Потребно је да се тренери са оваквим стварима упознају током школовања.

Казне у Србији нису довољно строге
– Колико сам видео, казна износи од једне до десет година. Тај ко то уради, после највише десет година биће слободан човек, а последице код деце остају за цео живот. Жртве педофилије се повлаче у себе и веома често болују од депресије. На крају обично заврше на терету државе која мора да брине о њима. Последице често могу да буду и фаталне. У питању је веома озбиљна ствар којој морамо да се посветимо.

То је реалан проблем, пред којим за сада сви окрећу леђа, наставља Чавић.

– Надам се да ће Вања Удовичић као министар обратити пажњу. Желим максимално да се укључим. Покушаћу да закажем састанак са неким од његових саветника и укажем на то како да решимо проблем. Само треба да пренесемо познате ствари на наш систем. Не бих желео да неко дете буде катализатор и да тек када се јавно објави неки случај, кренемо да решавамо проблем. Боље да спречимо него да лечимо. Уколико то урадимо, уведемо едукацију и спречимо случај педофилије, урадили смо велику ствар. Децу морамо да заштитимо.

(Спортски журнал, Телеграф.рс, фото: Танјуг)

Oznake: Vanja Udovičić, milorad čavić, pedofilija, plivanje, Srbija