Pročitaj mi članak
(Политика, фото: Иван Милутиновић)
Везни играч Ђуричић најбољи стрелац са четири гола, Тадић три пута стрелац. – Зашто нема младог Митровића?
На 12 утакмица, по шест пријатељских и квалификационих за Светско првенство 2014, селектор наше репрезентације Синиша Михајловић није пронашао ударну иглу, а звао је укупно 47 играча. Од 15 голова, колико су постигли српски фудбалери, девет су дали играчи средине терена, четири одбрамбени, а само два нападачи.
Најефикаснији је Филип Ђуричић са четири поготка, Душан Тадић је дао три, а осморица по један. То су: Бранислав Ивановић, Невен Суботић, Душан Баста, Александар Коларов, Зоран Тошић, Миралем Сулејмани, Лазар Марковић и Филип Ђорђевић.
Пребацивање младог Ђуричића на најистуреније место имало је позитиван ефекат само у новосадским квалификационим сусретима са најслабијим ривалима у групи (Велсом и Шкотском). Да је селектор промашио у процени најбољи показатељ је то што је пут у Бразил недостижан, а члану Херенвена то ипак није права улога.
Приликом сваког објављивања списка Михајловић је позивао и по деветорицу нападача, иако је свима јасно да тешко да можемо да имамо и четворицу. Тако су се 2. фебруара, пред меч са Кипром, међу шпицевима нашли и Тошић, Крстичић, Баста, Тадић, Ђуричић и Сулејмани, а уз њих и они који су заиста навикли на ту улогу Марко Шћеповић, Ђорђевић и Ђурђић. Уочи недавних сусрета с Хрватском и Шкотском селектор је 16. марта обелоданио да такође рачуна на девет нападача. Овог пута Стевановић је заменио Сулејманија. Нејасно је шта је Михајловић тиме желео да постигне. Није ваљда тиме желео да завара Хрвате…
Шта год да је била његова намера, чињеница је да је за 12 утакмица звао само шесторицу класичних нападача и то под условом да међу њих сврстамо и млађаног Лазара Марковића. Партизанов полетарац је на пет мечева одиграо 403 минута. Од преостале петорице Дејан Лекић је играо на седам утакмица, али само 237 минута, односно у просеку нешто мање од 34 минута по мечу. Филип Ђорђевић је четири пута улазио с клупе (209). Браћа Шћеповић су по три пута била на терену. Старији Стефан је само једном био стартер (156), а Марко два пута, али је због повреде у Загребу био на терену укупно само 92 минута. Никола Ђурђић је у Никозији одиграо првих 45 минута, а са клупе за резерве посматрао је дуеле с Хрватима и Шкотима.
За то време појавили су се неки нови клинци, које Синиша Михајловић из Рима очигледно није видео. Ваљда је то и једино право објашњење због чега међу кандидатима у првом реду није било Александра Митровића. Момак, који је 16. септембра прошле године постао пунолетан, показао је у протеклих девет месеци огроман потенцијал. Снажан, покретан и окретан, спретан с лоптом и у ваздуху, добар у игри главом и рвању са противничким штоперима израста у центарфора какав није виђен код нас у протекле две деценије, а можда и дуже. Завршио је фудбалску школу Партизана, а на његовом тренеру Владимиру Вермезовићу је да му помогне да дипломира с највишом оценом и постане голгетер око којег ће се убрзо отимати највећи и најбогатији европски клубови.
Истог дана када је рођен Лазар Марковић на свет је дошао и Урош Ђурђевић. Члан Рада је експлодирао у финишу јесењег дела сезоне, па селектор младе репрезентације Радован Ћурчић задовољно трља руке, пошто за разлику од својих претходника и Синише Михајловића нема проблема са шпицевима. Да је тако потврдио је и меч са Бугарском, који су наши младићи одиграли с два нападача и добили с 2:0, а оба гола постигао је Александар Митровић.
