Прочитај ми чланак
Отићи као тинејџер у велики клуб и одмах заузети место у првом тиму – уз голове и невероватан слалом на првом градском дербију – заиста звучи као бајка. А ту бајку тренутно живи Лазар Марковић, златни дечко српског фудбала који за МОЗЗАРТ Спорт каже да се у Бенфики већ осећа као код куће
Тај 29. мај 2011. године статистичари српског, а врло вероватно и европског фудбала, забележиће као изузетно важан датум. Да, Црвена звезда је славила 20 година од освајања титуле европског шампиона, али се нешто јужније, у Лучанима, где је Слобода дочекивала ривале чекајући завршетак изградње стадиона у Ужицу, први пут на великој сцени појавио Лазар Марковић.
Марковићев „класић“ Никола Нинковић такође је пројектован као будућа звезда европског фудбала, али су многи испади на терену и ван терена утицали да још не досегне те висине.
Популарни Џиги недавно је за МОЗЗАРТ Спорт признао да га често критикују и доскорашњи саиграчи Лазар Марковић и Александар Митровић.
„Не могу ја да му држим лекције и да му објашњавам не знам шта, јер смо исто годиште и немам више искуства од њега, али пријатељи смо и хоћу за њега само најбоље.
Мора мало да смири главу и полако ће доћи све на своје место.
Никола је паметан момак и пре свега мисли на фудбал“, закључио је Марковић.
Сви који су присуствовали том чину знали су: звезда је рођена!
Не само што тако брз играч одавно није био виђен на српским теренима, него су и друге ствари указивале да је у питању „златни дечак“, много пре него што ће га италијански Тутоспорт уврстити међу кандидате за освајање престижне награде истог имена (Голден боy 2013).
Невероватан таленат одмах је свима упао у око, уз дечачки осмех и фризуру због којих су девојчицама широм Србије срца куцала брзином идентичном оној којом је Лазар ломио своје чуваре. А тог тренутка срца су закуцала брже и људима који воде Партизан. Знали су шта имају у рукама и, по свом устаљеном обичају, гледали како да што пре имагинарне десетине милиона евра, на које је Маркец процењиван, преточе у реалан новац.
Данас, више од две године касније, његова брзина баца у делиријум навијаче Бенфике, а његова појава доводи до лудила португалске девојчице. Па не чуди што је на интервју за МОЗЗАРТ Спорт, на лисабонском тргу Маркес Помбал, дошао с качкетом на глави, огрнут два броја већом јакном.
Иако ужива у пажњи свих, почевши од навијача, па све до неких од најугледнијих мештана Лисабона, који би само да се поздраве с њим и упитају да ли је срећан, Маркец и даље дечачким осмехом открива да му и није баш најјасније да се сва та фрка диже баш око њега, а на констатације да је један од најбољих младих играча Европе одговара класичном чачанском поштапалицом:
„Ма дај, јеси лууууд..?“
Наравно, Марковић је импресиониран новим клубом:
„Нисам, стварно, ово очекивао, али ствари су ми постале мало јасније кад сам на припремама видео да на контролне мечеве Бенфике дође и по 10, 20, па и целих 30.000 навијача! Е онда сам помислио како ли ће тек бити кад крене сезона“, каже репрезентативац Србије на почетку разговора , иначе првог интервјуа откад је постао играч Бенфике.
За све што му се догађа Лазар је сам крив. Практично је натерао навијаче Бенфике да се заљубе у њега на први поглед. Почео је сјајним голом против Пењарола на припремама, а онда…
„Меч првог кола с Мартитимом сам пропустио, потом сам дебитовао против Жил Висентеа. Као из бајке, а-ха-ха… Губили смо са 1:0, али изједначио сам чим сам ушао и то на асистенцију Филипа Ђуричића. Можете да замислите колико сам био срећан! А нешто касније Бразилац Лима нам је донео победу, лопту му је додао Мики Сулејмани. Такав деби, то се не заборавља!“
„МЕНИ ЈЕ КАО КОД КУЋЕ, А ТУ ЈЕ И ФИЛИП…“
Није много времена прошло до следећег меча за незаборав. Бенфика је гостовала Спортингу у градском дербију, губила на полувремену, тренер Жорж Жезус у игру је послао Марковића, а остало је историја. Лазар је голом који ће се дуго вртети по ТВ шпицама донео реми Орловима на стадиону Жозе Алваладе.
„Имао сам прилику да осетим какав је то меч, као код нас Партизан – Звезда. И ја сам на свом првом дербију постигао гол који је много значио Бенфики, па можете да замислите како су га навијачи прославили. Још да сам реализовао другу прилику, а била је боља него ова из које сам дао гол, ух…“
Тешко је Марковићу извући речи из уста када требе себе да хвали, али на наше инсистирање описао је како су фанови Орлова реаговали на његов гол против Спортинга.
„Ма нисам буквално могао да изађем на улицу. Долазили су испред мог стана, певали, тражили фотографију, аутограм… Људи, то је немогуће!“, као да још не верује Маркец да се све то догодило баш њему.
„Овде навијачи имају много већу слободу него у Србији. Кад хоће нешто од тебе, немају проблем да ти приђу где год да те угледају. У ресторану, кад си с друштвом, у шетњи… Навијача Бенфике има много и то је за поштовање. И пре утакмице су нам говорили да тај дерби ствара јунаке. Публика одмах заволи оне који имају ту срећу да постигну гол. Испоставило се да сам ја био тај, међутим, морао сам одмах у Србију због обавеза према репрезентацији, па нисам могао да дуго уживам у свему.“
Али зато јесу португалски новинари. „Маркец као Меси“, „Чудо из Србије“… само су неки од наслова који су у том периоду били доминантни у португалској штампи, а многи тврде да су право те добре партије утицале да Бенфика плати Олимпијакосу 4.500.0000 евра за Љубомиру Фејсу и на тај начин повећа српску колонију у својим редовима на – осам играча!
„Да, сад нас је стварно много, али све то је мени олакшало период адаптације и вероватно утицало да од почетка почнем да пружам добре партије. Много ми значи и то што је са мном стигао и рођени брат Филип који преко Б тима покушава да се избори за своје место. Углавном, већ се осећам као да сам дуго овде, а за то су заслужни и остали фудбалери који су ме прихватили као свог.“
„КАРДОЗО ЈЕ ЛЕГЕНДА“
Не би Маркец да издваја, али једно име се само намеће.
„Први дан кад дођете у Бенфику видите да је Оскар Кардозо буквално легенда! И тиме сам све рекао. Луизао је такође веома поштован, наравно и Немања Матић.“
После дербија са Спортингом, Лазара је повреда задње ложе поново одвојила од терена, али је одмах по повратку, на гостовању Академики у Коимбри, опет постигао леп гол. Све говори да му Португалија баш прија.
„Осећам да сам много напредовао откад сам у Бенфики. За свега неколико месеци позитивне промене су видне. Могу да се пореде, наравно, тренинзи и многи други елементи с Партизаном који је такође на озбиљном нивоу, али Бенфика је ипак један од најбољих клубова у Европи. Самим тим су и стандарди виши.“
Чињеница да је у Лисабон стигао као један од најталентованијих играча на континенту, као и трансфер сага у коју је био укључен и Челси, просто су наметнули велика очекивања од Марковића. Много је оних који би се у тим годинама, у свему томе, изгубили, али не и он.
„Нисам осећао никакав притисак. Вероватно је на то утицала и сјајна организација у Бенфики, чињеница да је свака ствар на свом месту. Омогућено ми је да играм опуштено и уживам у фудбалу.“
Најпопуларнији светски спорт јесте велики бизнис, али је у основи игра и они који га тако схватају обично далеко догурају. Зато Лазар данас и не помишља да коментарише најаве да би из Лисабона могао да оде после само шест месеци или једне сезоне, јер се енглески клубови интересују за њега.
„Играч сам Бенфике, потписао сам овде на пет година, а мени је тек 19. Не постављам никакве циљеве, желим само да играм добро, да допринесем свом клубу у походу на трофеје и успех у Лиги шампиона. Једина конкретна жеља у овом тренутку јесте да ме заобиђу повреде које су ме баш намучиле у последње време.“
„КАПА ГЛАВУ ЧУВА“
Грех би био и да Марковић проведе тако кратко време у тако лепом граду као што је Лисабон. Признаје и он сам да је фасциниран лепотама престонице Португалије.
„Да ли због оволико Срба, да ли због мог Филипа или због тога што ми је често ту цела породица, ја уопште не осећам носталгију. Никада. А и град је феноменалан, има свашта да се види, па покушавам сваки тренутак да искористим за шетњу и разгледање.“
„Без капе не идем нигде, а-ха-ха… Прија ми популарност, али ми је важна и приватност, а својом препознатљивом фризуром олакшавам људима да ме препознају. Не кажу џабе код нас у Србији да капа главу чува“, нашалио се Лазар Марковић за МОЗЗАРТ Спорт.
„БИТНО МИ ЈЕ ДА САМ ДОБИЈАО ЗВЕЗДУ“
Марковић је већ у првом лисабонском дербију затресао мрежу Спортинга, док у дресу Партизана није био стрелац против Звезде…
„Чекајте, а јесу ли ми приписали онај гол кад је Мрва Јовановић убацио лопту у мрежу? Нису? Ма добро, мени је битно да сам побеђивао Звезду, а-ха-ха… Шалу на страну, било је и пораза, али београдски дерби је заиста нешто посебно, за цео живот.“
Да Спортинг има црно-беле дресове, ко зна да ли би Маркец био онако убојит на стадиону Жозе Алваладе крајем августа…
„Алудирате на Бенфикину црвено-белу боју, а-ха-ха… Ма не смета ми, али јесте ми мало чудно што је све око мене црвено. Срећом, постоји и друга гарнитура, у мојој црно-белој боји.“
Колико је Лазар Марковић озбиљно схватио нову средину показује и чињеница да редовно иде на часове португалског језика.
„Хоћу да научим португалски и да усавршим енглески што је више могуће. У томе ми помаже Јелена Чкоњевић која живи и ради у Лисабону већ дуго, а иначе је моја Чачанка, а-ха-ха… Стварно ми је много помогла и доста сам досад научио. У Португалу се енглески не користи много, тако да ми учење домаћег језика много значи због споразумевања. Уосталом, види се позитивна реакција код многих, јер показујем жељу да се на што бољи начин прилагодим средини у коју сам дошао.“
( МОЦАРТ Спорт)
