Pročitaj mi članak
(Б92)
Као што се очекивало и најављивало, Душан Ивковић више није селектор репрезентације Србије, а јавност се већ бави питањем његовог наследника.
Светислав Пешић и Жељко Обрадовић, уз Ивковића наша највећа тренерска имена, после претходних мандата на челу националног тима јасно су рекли да више неће водити репрезентацију.
Још пре неколико месеци као главни кандидат за новог селектора спомињао са Саша Обрадовић, а ’провлаче се’ и имена Александра Ђорђевића, Александра Џикића, Игора Кокошкова…
Душан Ивковић саопштио је да се повлачи са места селектора Србије, а потпредседник КСС Дејан Бодирога рекао је да је још рано говорити о новом селектору.
Саша Обрадовић
Као кошаркаш је освојио шест медаља са националним тимом, а за многе је управо Обрадовић фаворит број један да постане нови селектор. Он има 44 године, а тренерску каријеру почео је 2005. године у Келну.
После три године на западу Немачке, Обрадовић је водио Кијев, пољски Туров и Доњецк. Од 2012. тренер је берлинске Албе, а спомињала се могућност да у Словенији буде Ивковићев помоћник и да тако ‘испече занат’. То се није обистинило, али то не значи да Обрадовић неће директно ускочити на селекторско место.
Александар Ђорђевић
Његова тренерска каријера за сада не може ни да се мери са играчком, али Ђорђевић је легенда српске кошарке и као такав би представљао озбиљан ауторитет за потенцијалне репрезентативце. Има 46 година, у сезони 2006/2007. водио је Армани џинс Милано, а пре две сезоне био је тренер Бенетона.
У више наврата Сале Национале истицао је да би желео да седне на клупу Србије када за то дође време, а спомињао се као решење после одласка Моке Славнића 2007. године.
Игор Кокошков
Од 2008. године је селектор Грузије, али тренерску репутацију стекао је у НБА лиги, где већ више од деценије ради као помоћни тренер. Од 2000. до 2003. године био је члан стручног штаба Лос Анђелес Клиперса, затим је пет година провео у Детроит Пистонсима, још толико у Финикс Сансима, а од маја ове године помоћник је у Кливленд Кавалирсима. Постао је први човек ван САД који је у НБА лиги стално запослен као асистент.
Кокошков већ има искуство у репрезентацији, додуше у не баш најсјајнијем периоду – био је асистент Жељка Обрадовића на Олимпијским играма 2004. и на Европском првенству 2005. године.
Знања му неспорно не недостаје, али проблем би могло да буде искуство на тако одговорној позицији.
Александар Џикић
Још један човек који је много научио преко Атлантике и усвојио неке од тамошњих принципа игре – био је асистент у Минесота Тимбервулвсима, помагао је у Сан Антонију и Сијетлу, а у САД је на усавршавању укупно провео скоро три године.
Претходно је био асистент Душку Вујошевићу у Партизану, а по повратку из САД постао је главни тренер љубљанске Олимпије. Ту није имао успеха, али Џикић је за две године у Крки освојио две титуле првака и пласирао се на фајнал-фор АБА лиге.
Провео је мало више од једне сезоне у Лијетувос Ритасу, а у јуну је после паузе поново преузео Крку. Водио је и млађе репрезентативне селекције.
Божидар Маљковић
Више пута се спомињао као кандидат за селектора националног тима и за тренера Црвене звезде, али никако да се оствари његов ангажман у Србији. Четири пута је био првак Европе (два пута са Југопластиком, по једном са Лиможом и Панатинаикосом), а водио је и Барселону, Панатинаикос, Реал Мадрид, Малагу…
Од 2010. године селектор је репрезентације Словеније, а претходну сезону почео је на клупи Цедевите, али је изненада поднео оставку крајем новембра.
Чињеница јесте да је Маљковић велико тренерско име, али питање је постоји ли обострана жеља да се он нађе на клупи Србије.
Остали
Утисак је да је неко од горенаведене петорице у врху листе жеља највећег броја навијача у Србији, али далеко од тога да се списак завршава њима.
Тренер Радничког Мирослав Николић има искуство рада у репрезентацији и често истиче како се не поштује довољно струка у Србији, многи цене тренерске квалитете Александра Трифуновића и Луке Павићевића, а Дејан Милојевић је прошле године у Меги показао да има штофа да постане врхунски тренер, мада је за њега можда прерано да преузме ’врућ кромпир’ какав је национални тим.
Влада Јовановић и Александар Кесар били су помоћници нашим најбољим тренерима, а самостално су водили неке од млађих селекција. Неки би желели нову шансу да пруже Душку Вујошевићу, Зорану Славнићу или Драгану Шакоти, а ко зна, можда добијемо и странца на челу репрезентације…
