Pročitaj mi članak
(Спортал.рс)
Одбрана Црвене звезде била је ове сезоне дарежљива и отворена према противницима, закључак је о учинку дефанзивне линије. Коло пре краја још једне у низу разочаравајућих сезона за екипу са „Маракане“ статистика је неумољива и каже да су црвено-бели на 29 утакмица примили недопустиво велики број голова, чак 32, колико, примера ради, и новајлија у лиги Доњи Срем, као и вечити кандидат за нижи ранг кулски Хајдук. Са Пинтуов тим дели тек шесто место са поменутим екипама по броју примљених голова, а испред су Партизан (16), Војводина (20), Јагодина (26), Рад (29) и ОФК Београд (31).
Овосезонски негативан биланс по броју лопти у сопственој мрежи реприза је катастрофалне сезоне 2008/2009, када је Звезда завршила првенство на трећем месту 21 бод иза Партизана, на 33 утакмице примивши 32 гола. То је до сада био најлошији учинак дефанзивног реда. Када је последњи пут била првак, две године пре тога, Звезда је и примила најмање голова у последњој деценији – 16 на 22 утакмице. Из приложених бројки лако је изводљив закључак да без квалитетног учинка одбране нема ни успеха, то је јасно, мада сваки тренер ће вам рећи да у дефанзивним дејствима учествују свих 11 играча, па терет одговорности за више од једног гола примљеног по утакмици ове сезоне не би требало пребацивати само на растрзани одбрамбени ред.
Шкрипало је у свим линијама, али је очигледно Звездина одбрана била најслабија карика у зарђалом ланцу система што је директна последица „танког“ избора играча, повреда, неуиграности и честих промена позиција фудбалера из последње линије током сезоне. То, наравно, никако не може да служи као алиби црвено-белима што су противнички нападачи имали лаку проходност кроз Звездину зону и тиме Бајковићеве шансе да сачува гол сводили на мизеран ниво. Податак да су чак једанаесторица играча (два голмана) била у ротацији дефанзивног блока у такмичарској години на измаку, сведочи о томе колико су дуго и Александар Јанковић и Са Пинту тражили добитну комбинацију коју никад нису пронашли.
Они су чинили одбрану у овој сезони:
1. Бобан Бајковић – 29 утакмица
2. Филип Младеновић – 22
3. Никола Микић – 19
4. Марко Вешовић – 17
5. Александар Пантић – 12
6. Никола Петковић – 10
7. Никола Максимовић – 9
8. Милан Јовановић – 8
9. Срђан Мијаиловић – 1
10. Александар Кировски – 1
11. Јован Крнета – 1
Често „сељакање“ играча из последње линије у првом делу сезоне Звезду је скупо коштало, јер је управо то био период првенства када је одбрана била најрањивија и кроз њу дувала највећа промаја. Просинечки је у првом колу у ремију са Радом упарио штоперски тандем Крнета – Максимовић и најавио пропаст, после чега је први „нестао“, а други нешто касније подлегао притиску због киксева и чињенице да је продат.
Јанковић је после покушавао са „безброј“ комбинација у централном делу одбране: Микић-Максимовић, Јовановић-Максимовић, Јовановић-Пантић, Пантић-Мијаиловић, Микић-Јовановић, Максимовић-Спајић, Јовановић-Спајић, Микић-Петковић, Спајић-Пантић! Тражећи „џек пот“ у најосетљвијем делу тима Јанковић је из кола у коло могао само да посматра неуиграност, лошу комуникацију и немоћ састава који је за први део сезоне примио 22 гола. Са Пинту није превише комбиновао. Четворку испред Бајковића у саставу Вешовић, Микић, Спајић, Петковић најчешће је држао од првог минута и то је донело какав-такав помак. Звезда је у другом делу сезоне примила дупло мање голова – 10. Уз ограду да се игра још једно коло.
Са најављеном реконструкцијом екипе формираће се и нова дефанзивна линија. И онда опет следи уигравање, упознавање, ротације…
Број примљених голова Звезде последњих сезона
2012/2013 (коло пре краја) – 32 гола (29 утакмица)
2011/2012 – 18 (30 утакмица)
2010/2011 – 18
2009/2010 – 17
2008/2009 – 32 (33 утакмице)
2007/2008 – 22 (33 утакмице)
2006/2007 – 16 (22 утакмице) – последњи пут првак
