Pročitaj mi članakŠpanska Marka osvrnula se na postojanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kroz sferu sporta.
Новинар Алваро Рока – у тексту под називом „Југославија, изгубљена моћ која је могла да доминира светом спорта“ – писао је о изгледу националних тимова да није дошло до распрада некадашње нам државе, као и потенцијалном броју медаља које су могле да буду освојене на Олимпијским играма.
„На данашњи дан, Уједињене нације признале су отцепљење Босне и Херцеговине. Таква одлука довела је до најкрвавијег рата, а уједно је задала и последњи ударац Југославији. Нације које су формирале заједницу кренуле су у сопствене авантуре, док им је огромна спортска традиција гарантовала даљи успех. Време је показало да фантастичне могућности које спортисти са Балкана поседују, али и истовремено натерало многе да размишљање шта би било да су остали уједињени. Како би југословенски спорт изгледао данас?“, увео је Рока своје читаоце у материју.
Кошарка
Тренутна кошаркашка генерација, иако није најквалитетнија икада, формирала би страшан тим који би могао да се супротстави и натежем ривалу – Сједињеним Америчким Државама.
Плејеви: Милош Теодосић (Србија), Горан Драгић (Словенија)
Бекови: Лука Дончић (Словенија), Богдан Богдановић (Србија)
Крила: Марио Хезоња (Хрватска)), Никола Калинић (Србија)
Крилни центри: Дарио Шарић (Хрватска), Никола Јокић (Србија), Никола Вучевић (Црна Гора)
Центри: Никола Пековић (Црна Гора), Анте Томић (Хрватска), Перо Антић (Македонија)
Фудбал
Иако вероватно не би били најквалитетнија репрезентација света, опет би увек били у конкуренцији за освајање сваког турнира.
Комбинација играча Реал Мадрида, Барселоне и Атлетико Мадрида довела би до овог тима.
Југославија: Јан Облак (Словенија) – Александар Коларов (Србија), Невен Суботић (Србија), Стефан Савић (Црна Гора), Дарио Срна (Хрватска) – Иван Ракитић (Хрватска), Лука Модрић (Хрватска), Миралем Пјанић (Босна и Херцеговина) – Марио Манџукић (Хрватска), Стеван Јоветић (Црна Гора), Един Џеко (Босна и Херцеговина).
Тенис
Без икакве сумње, Новак Ђоковић је највеће име рођено у том делу Европе икада. Најбољи српски тенисер одвео је своју земљу на врх, али не треба се заборавити ни на мит Горана Иванишевића.
Хрватски ‘бомбардер’ отворио је многа врата, био је међу тениским пионирима Балкана и тиме помогао да, примера ради, Марин Чилић освоји Гренд Слем. Да се Југославија није распала сада би заузимала пето место међу нацијама са највише трофеја са четири највећа турнира.
Гренд Слем титуле:
1. Новак Ђоковић 12
2. Горан Иванишевић 1
3. Марин Чилић 1
Олимпијске игре
Међутим, прави потенцијал нације мерио би се на сваке четири године на Олимпијским играма. Последње издање Игара такође није било лоше за бивше чланице СФРЈ. Шта више, ако бисмо им сабрали све медаље – нашли би се међу десет најуспешнијих нација са укупним збиром од 23 одличја, од чега девет златних.
Њихова мулиталентованост омогућила би им да буду компететни и у зимским спортовима. пошто је Словенија освојила осам медаља на Зимским Олимпијским играма у Сочију, а хрватска једну. Није лоше за једну медитеранску земљу.
Медаље у Рију:
1. Хрватска 10 (пет злата)
2. Србија 8 (два злата)
3. Словенија 4 (једно злато)
4. Косово 1 (злато)
