Дриблинзи у месту који су противнике избацивали из игре, слободњаци који су скидали паучину из углова гола, пасови који су спајали са голом саиграче, непогрешив са “креча”, феноменални лобови противничких голмана, све је то одликовало овог играча. Капитен, даљински управљач, Пинтуричио, истински феномен, бог Торина, један једини и непоновљиви, прави вођа на терену, Алесандро Дел Пиеро.

Рођен је 9.11.1974. године у Конеглиану, своју каријеру је започео у Падови за коју је наступао 14 пута и постигао 1 гол. Након тога се сели у Јувентус и блистави успон популарног Алекса је могао да почне. Свој први гол у дресу Старе торинске даме постиже у свом другом наступу а први хет-трик на свом првом мечу у стартној постави против Парме. Феноменалан гол Фиорентини је био знак о да ће се о овом, тада младићу, дуго причати. Јувентус је те године освојио први скудето после осам година паузе. Из прве поставе Јувентуса истиснуо је Роберта Бађа и постао вођа екипе. Уследио је период сјајних игара и голова што је Ђанија Анелија (власник Јувентуса) подстакло да Алексу надене надимак, „Il Pinturichio“, по познатом ренесансном сликару. Цела Италија је говорила о новој звезди. Памти се његов гол петом у финалу ЛШ против Борусије из Дортмунда који ипак није био довољан да се избегне пораз. Када је цео свет очекивао још боље партије и поход на звање најбољег фудбалера планете долази октобар 1998. године и утакмица са Удинезеом на којој доживљава тешку повреду. Скоро читавих годину дана му је требало да се врати на травнату подлогу. Изгубио је на брзини али технику, преглед игре и убојит шут нико није могао да му одузме. Наставио је да терориши противнике и да хита ка легенди и срцима навијача. Када је на кормило Јувентуса стигао Капело све се променило за Дел Пиера. Постао је резерва, појачању из Ајакса, Златану Ибрахимовићу. Иако је имао лош третман у сезони 2005-2006 по оценама свих светских стручњака вратио се у некадашњу форму. Постигао је 20 голова, постао најбољи стрелац у историји клуба али није био задовољан. У једном тренутку изјавио је да би радо отишао ако би му неки клуб ван Италије понудио стално место у првој постави тима. На крају сезоне стиже Калчополи и у Јувентус бива избачен у другу лигу. Звезде тима одлазе из клуба (Ибрахимовић, Виера, Емерсон, Тирам, Замброта, Канаваро…) али Дел Пиеро остаје. Реал Мадрид, Манчестер Јунајтед, Бајерн из Минхена су желели капитена али он није хтео из Јувеа у тако тешком моменту. „Un vero cavaliere non lascia mai una signora“ – Прави господин никада не напушта даму. Остаје у свом клубу и уз Буфона, Недведа и Трезегеа чини окосницу тима у серији Б. 2006. године осваја Светско првенство у Немачкој, а онда креће борба за повратак Јувентуса у серију А. У серији Б је био најбољи стрелац екипе и Јуве се као првопласирана екипа исте враћа у највиши ранг. У првој сезони у елитном рангу после испадања постаје најбољи стрелац са 21 голом испред Давида Трезегеа 20 голова, саиграча из Јувентуса, и Марка Боријела тада првотимца Ђенове 19 голова. Због своје разноврсности могао је да игра различите позиције у офензивном делу екипе.  У следећој сезони велики Алекс је демонтирао Реал Мадрид у две утакмице. На те две утакмице постигао је 3 изузетна гола и дозивео да му аплаудира цео Бернабеу. Бернабео је од играча који нису наступали за Реал аплаудирао само Марадони, Роналдињу и Алесандру Дел Пиеру.

Дел Пиеро је један од најбољих “других нападача” у задњих 20 година, постигао је прегрштголова и играо пуно утакмица превише истурено да би био упоређен са класичним “десеткама” попут Зинедина Зидана, Драгана Стојковића или Михаела Лалдрупа, а опет, превише је ушествовао у игри и асистирао да бисмо га водили као класичног нападача.

Са Јувентусом је освојио све. 9 титула првака државе, 4 титуле у купу Италије, Суперкуп Италије, Лигу Шампиона, Интерконтинентални куп, УЕФА суперкуп, За Јувентус је одиграо 705 утакмица и постигао 290 голова. Најбољи је стрелац и има највише наступа за овог торинског гиганта. Са репрезентацијом Италије, за коју је наступао на 91 пут и постигао 27 голова, освојио је Светско првенство 2006. године.

Најбоља сезона, што се тиче ефикасности, му је била 1997/98 када је у Серији А 21 пут успео затрести мрежу а са 10 голова у најелитнијем такмичењу Старог континента био први стрелац.

Приликом његовог изласка са терена у 59′ минуту утакмице посљедњег кола Серие А, публика је устала на ноге и пљескала легенди на одласку све до краја утакмице. Јуве није напустио својом вољом, већ вољом челника клуба који нису хтели да продуже уговор са легендом. Сматрали су да са 37 година не може да помогне Јувентусу у походу на највише циљеве. Срамота за клуб којем је Алекс дао све.

Из Торина отишао је у Сиднеј где је забелезио 48 наступа уз 24 гола. 

По Алесандру Дел Пиеру један део фудбалског терена носи име, Дел Пиерова зона. То је део на ивици казненог простора са леве стране, место са ког је повлачио лопту у средину и онда непогрешиво погађао противничку мрезу. Он је једини играч у историји ове прелепе игре који има ту част да се део терена зове по њему.

Ми који смо имали прилике да га гледамо заувек ћемо се сећати његових бравура. Заувек ћемо се сећати и са великим поштовањем изговарати његово име јер је вероватно један од најбољих фудбалера свих времена. Човек клуб. GRANDE CAPITANO ALEX.

Извор: Илија Вуксановић

Ознаке: Јувентус, Алесандро Дел Пиеро, Италија, легенда, фудбал