Pročitaj mi članak
Новак Ђоковић без сумње је највећи амбасдор Србије у овом моменту. Својом игром, али и понашањем ван терена привлачи пажњу многих.
Шкоткса новинарака Сузан Иглштаф, написала је дирљив текст о српском тенисеру, у којем пре свега истиче његове људске квалитете, услове у којима је одрастао и тренирао, и упорност би посаво велики играч и још већи човек.
Она наглашава да је Ђоковић живео у средини коју су погађали ратови, а да је и поред тога желео да тренира како би постао најбољи на свету. Његов говор пред Генералном скупштином Уједињених нација оцењује као веома важан за спорт.
„Спортистима је најлакше да буду ’учаурени’ у свом малом спортском свету, несвесни догађаја који се дешвају око њих. Ово мишљење постоји и када спортисти одбијају да причају о стварима који нису из њиховог домена, због страха да не изазову лоше коментааре. Или када фудбалери, искључиво они, одбијају да се укључе у активности попут читања књига.
Новак Ђоковић свакако није међу тим спортистима. Српски тенисер ће наредне недеље учествовати на завршом Мастерс турниру у Лондону, други је тениер света, освојио је шест грен слем титула и зарадио око 55 милиона долара. Али он је много више од свега набројаног.
Рођен у Југославији, Београду, 1987. године, Ђоковић је тенисом почео да се бави са четири године, а на прво место АТП листе стигао је 2011. Још важније од свега, у августу је говорио пред Генералном скупштином Уједињених нација, када је изгласана резолуција којом се 6. април проглашава за Међународни дан спорта. Ђоковић је тада говорио о томе колико је спорт важан за живот.
Српски тенисер је најкомпетентнија особа да прича о томе. Ђоковић је имао само 12 година када је Југославија бомбардована од стране НАТО. Он је био на тениским теренима док су војни авиони надлетали његову земљу. Новак и његов први тренер Јелена Генчић, ишли су по граду како би нашли терен на којем ће радити. Бирали су места која су гађана претходне ноћи са претпоставком да неће поново бити бомбардована. Сестра Јелене Генчић погинула је током бомбародвања које је трајало 78 дана.
Ђоковић је признао да као 12-годишњак није могао да разуме целу ту ситуацију, сећа се само да није ишао у школу и да је више времена провео играјући тенис. Сада, 14 година касније, када га питају о ситуацији у Сирији, Ђоковић каже: „У потпуности сам против било каквог коришћења оружја и ракетних напада. Ја сам протв свега разорног. Због тога што сам све то доживео, знам да то не може донети ништа добро. Моји сународници и ја смо прошли смо кроз нешто што не желим никоме. Рат је нешто најгоре за човечанство. Нико не побеђује.“
Ђоковић више не живи у Србији, преселио се у Монако, али је у блиској вези са земљом у којој је рођен. Основао је фондацију са циљем да помогне деци у Србији, ублажи им патње и пружи оно што им је неопходно.
Током заседања Генералне скупштине Уједнињених нација, Ђоковић је истакао предности које спорт пружа свету: „Надам се да ће овај Међунардони дан спорта мотивисати сваког од нас да уложимо додатне напоре у развој спортских вредности, као што су фер-плеј, тимски рад и поштовање противника. Када охрабримо децу да вредно раде и сањају, можемо нарпавити опипљиву разлику.“
То је поента. Деца из неразвијених средина тешко могу да се поистовете са Роџером Федерером који је одрастао у развијеној земљи, ослобођеној од проблема. Али када деца виде играча попут Ђоковића, то показује да је све могуће.
Без обзира на порекло, друштвену класу и богатство, спорт развија играчки дух. То показује да свако може да успе, а чињеница да је Ђоковић толико активан у подстицају овог сегмента, је од виталног значаја.
Он је из детета, које је расло у ратном подручју, израстао у једног од најбољег тенисера, а на Генералној скупштини Уједнињених нација говорио је на једном од пет језика које течно прича.
Тај Србин, који се развио упркос недаћама током одрастања, доказ је његове радне етике и жеље за успехом. Говоримо о узорима, спорт даје многе, али мало њих је толико инспиративно као Ђоковић.“
Види још:
Вујошевић: Црвена Звезда заслужује све честитке
А може и овако: Кад пиво уједини навијаче
