Pročitaj mi članak
Пре шест деценија „Политика” је први пут прогласила најуспешније спортисте. Био је то први избор у тадашњој Југославији.
Новинари спортске рубрике „Политике” свој избор проширили су 1964. и на спортске екипе – националне селекције и клубове и данас ове листе најуспешнијих дају увид у развој и снагу појединих спортова у оквиру југословенског и српског спорта у другој половини 20. века и на почетку 21. века.
Изузетак су биле године санкција током којих су огромна већина наших екипа и знатан број спортиста у појединачним спортовима били спречени да учествују на међународним на такмичењима. Поштујући фер-плеј због тога два пута нисмо прогласили најуспешније екипе, а једном ни најуспешнијег спортисту…
Листу најуспешнијих у 2013. одредили су Александар Милетић, Иван Цветковић, Ратко Павловић, Мирко Стојаковић, Горан Ковачевић, Драган Тодоровић, Марјан Ковачевић, Ђорђе Смиљанић, Војислав Недељковић и Живко Баљкас.
———————————–
И да је Ивани Шпановић припало почасно место, или да је Новак Ђоковић изабран за најуспешнијег у 2013. не би било нелогично, уосталом и сам Емир Бекрић је у анкети „Политике” њих изабрао за домаће личности године, а пошто је освојио бронзану медаљу на Светском првенству у Москви много пута је поновио да је Иванина бронза унела оптимизам и самопоуздање у нашу екипу и да је он на крилима њеног успеха успео да у фантастичном финишу на 400 м са препонама избори медаљу.
Вредност бронзе Иване Шпановић у скоку удаљ нимало није спорна – ни спортска, ни психолошка. Државним рекордом 6,82 м и бољим другим резултатом од Рускиње Сударове освојила је прво одличје за нашу атлетику на светским шампионатима, као да је разбила чини које су три деценије спречавале у томе наше атлетичаре и атлетичарке.
Шпановићева је пробила лед, али Емир Бекрић је на стадиону „Лужники” успео да докаже да нема немогуће мисије. Као једини Европљанин у финалу успео је да незамисливим успехом крунише сезону у коју је ушао са личним рекордом од 49,21 секунди. Почетком сезоне тај резултат је поправио на 49,15, на Медитеранским играма тријумфовао је са новим рекордом – 48,83, а затим и на Европском првенству за млађе сениоре са 48,63. У Москви на 14. првенству света у полуфиналу спустио се на 8,36, а у финалу трчећи и „главом и срцем” петим рекордом од 48,05 секунди освојио је бронзу. Довољно за целу каријеру, а камо ли за једну сезону 22-годишњег атлетичара.
Новак Ђоковић је према ИТФ најбољи тенисер света у години у којој је, надамо се привремено, изгубио прво место на АТП листи од Надала којег је у другом делу сезоне лако побеђивао. Четврти пут Ђоковић је освојио Аустралијан опен, освојио мастерс у Монтекарлу спречивши Надала да девети пут тријумфује, у Вимблдону и на „Ју-Ес опену” играо је у финалима, а сезону завршио са 24 узастопне победе, победивши на мастерсима у Пекингу, Шангају, Паризу и завршном у Лондону, као и све своје ривале у Дејвис купу…
У „топ 10” у 2013. су сребрне рукометашице – капитен Андреа Лекић и голман Катарина Томашевић, и двоје представника одбојке – Јована Бракочевић, која је на свим такмичењима од Лиге шампиона до Европског првенства била „нај” (смечер, коректор, поентер…) и Александар Атанасијевић који је с успехом преузео улогу коректора и дао највећи допринос освајању сениорске бронзе на европском и млађесениорског сребра на светском шампионату. Трећи атлетичар на листи је европски шампион у бацању кугле у дворани Асмир Колашинац, ватерполо заступа Андрија Прлаиновић, капитен шампиона Европе Црвене звезде, а најважнију споредну ствар на свету Бранислав Ивановић, најбољи играч у избору ФСС, који је постигавши одлучујући гол у финалу Лиге Европе донео трофеј Челзију.
У конкуренцији били су и Далма Бенедек-Ружичић, Михаил Дудаш, Зорана Аруновић, Ивана Максимовић, Андреа Арсовић, Андрија Златић, Ана Бајић, Александар Атанасијевић, Вања Удовичић, Марко Драгосављевић, Велимир Стјепановић, Драгана Цвијић, Сања Дамњановић…
Наша најуспешнија екипа у 21. веку ватерполо репрезентација први пут није ни међу 10 најуспешнијих екипа. Победу у Светској лиги „поништило” је седмо место на Светском првенству, а почасно место први пут изборила је женска рукометна репрезентација, вицешампион света.
Катарина Томашевић, Јована Рисовић, Светлана Огњеновић, Јелена Нишавић, Катарина Крпеж, Драгана Цвијић, Сања Рајовић, Марија Лојпур, Сања Дамњановић, Биљана Филиповић, Јована Стоиљковић, Андреа Лекић, Кристина Лишчевић, Јелена Ерић, Јелена Поповић, Јелена Живковић, Марина Дмитровић и Ивана Милошевић под вођством Саше Бошковића после 12 година донеле су нашем женском рукомету светску медаљу, а после 23 године ново сребро.
Одбојкаши су европском бронзом најавили успешно подмлађивање репрезентације и изборили друго место, а част ватерпола одбранили су играчи Црвене звезде тријумфима у Лиги шампиона, Суперкупу Европе и домаћем првенству.
Међу најуспешнијима је тениска Дејвис куп репрезентација којој је „Салатара” измакла јер Типсаревић и Троицки нису могли да играју у финалном дуелу са Чешком, Јасна Шекарић, Јелена Аруновић и Бобана Величковић троструке узастопне шампионке Европе ваздушним пиштољем у екипној конкуренцији, као и одбојкашице које су поново освојиле бронзу на Светском гран прију и биле четврте на Европском првенству. Кајакашице сестре Оливера и Николина Молдован освојиле су бронзану медаљу на Светском првенству, а четврто место на шампионату Старог континента довео је, после више од две деценије, женску кошаркашку репрезентацију међу наше најуспешније екипе. Листу закључују њени стални станари кошаркаши Партизана, победници АБА лиге и домаћег првенства, који су се недавно пласирали међу најуспешнијих екипа Евролиге…
———————————————-
Најуспешнији у 2013.
ПОЈЕДИНЦИ
1. Емир БЕКРИЋ (атлетика)
2. Ивана ШПАНОВИЋ (атлетика)
3. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)
4. Андреа ЛЕКИЋ (рукомет)
5. Јована БРАКОЧЕВИЋ (одбојка)
6. Асмир КОЛАШИНАЦ (атлетика)
7. Катарина ТОМАШЕВИЋ (рукомет)
8. Андрија ПРЛАИНОВИЋ (ватерполо)
9-10. Александар АТАНАСИЈЕВИЋ (одбојка)
9-10. Бранислав ИВАНОВИЋ (фудбал)
ЕКИПЕ
1. Рукометашице
2. Одбојкаши
3. Црвена звезда (ватерполо)
4. Тенисери
5. Стрељаштво, Ж (вазд. пиштољ)
6. Одбојкашице
7. Стојић, Беђик (веслање)
8. Кошаркашице
9. О. и Н. Молдован (кајак)
10. Партизан (кошарка)
———————————————-
Сви најбољи у избору „Политике”
ПОЈЕДИНЦИ
1953. Перица Влашић (веслање)
1954. Долинар, Харангозо (ст. тенис)
1955. Бернард Вукас (фудбал)
1956. Фрањо Михалић (атлетика)
1957. Божидар Комац (ваздухопловство)
1958. Станко Лоргер (атлетика)
1959. Дује Смољановић (куглање)
1960. Радивоје Кораћ (кошарка)
1961. Мирослав Церар (гимнастика)
1962. Мирослав Церар (гимнастика)
1963. Мирослав Церар (гимнастика)
1964. Мирослав Церар (гимнастика)
1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)
1966. Вера Николић (атлетика)
1967. Иво Данеу (кошарка)
1968. Ђурђа Бједов (пливање)
1969. Драган Џајић (фудбал)
1970. Десанка Перовић (стрељаштво)
1971. Вера Николић (атлетика)
1972. Мате Парлов (бокс)
1973. Марјан Бенеш (бокс)
1974. Мате Парлов (бокс)
1975. Ненад Стекић (атлетика)
1976. Матија Љубек (кану)
1977. Шабан Сеиди (рвање)
1978. Дражен Далипагић (кошарка)
1979. Миодраг Перуновић (бокс)
1980. Слободан Качар (бокс)
1981. Борут Петрич (пливање)
1982. Бојан Крижај (смучање)
1983. Борут Петрич (пливање)
1984. Шабан Трстена (рвање)
1985. Љубиша Симић (бокс)
1986. Рок Петрович (смучање)
1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)
1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)
1989. Матеја Свет (смучање)
1990. Д. Топић(атл) и Т. Кукоч (кош)
1991. Моника Селеш (тенис)
1992. Моника Селеш (тенис)
1993. без проглашења
1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)
1995. Александар Ђорђевић (кошарка)
1996. Александра Ивошев (стрељаштво)
1997. Никола Грбић (одбојка)
1998. Дејан Бодирога (кошарка)
1999. Дејан Бодирога (кошарка)
2000. Владимир Грбић (одбојка)
2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)
2002. Дејан Бодирога (кошарка)
2003. Милорад Чавић (пливање)
2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)
2005. Данило Икодиновић (ватерполо)
2006. Оливера Јевтић (атлетика)
2007. Новак Ђоковић (тенис)
2008. Милорад Чавић (пливање)
2009. Милорад Чавић (пливање)
2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)
2011. Новак Ђоковић (тенис)
2012. Милица Мандић (теквондо)
2013. Емир Бекрић (атлетика)
ЕКИПЕ
1964. Ватерполисти
1965. Стрелци
1966. Кошаркаши
1967. Кошаркаши
1968. Ватерполисти
1969. Кошаркаши
1970. Кошаркаши
1971. Кошаркаши
1972. Рукометаши
1973. Кошаркаши
1974. Рукометаши
1975. Кошаркаши
1976. Куглаши
1977. Кошаркаши
1978. Кошаркаши
1979. Алпинисти (Еверест ’79)
1980. Кошаркаши
1981. Кошаркаши
1982. Љубек, Нишовић
1983. Шурбек, Калинић
1984. Љубек, Нишовић
1985. КК Цибона
1986. Рукометаши
1987. Ватерполисти
1988. Ватерполисти
1989. Кошаркаши
1990. Кошаркаши
1991. ФК Црвена звезда
1992. КК Партизан
1993. без проглашења
1994. без проглашења
1995. Кошаркаши
1996. Кошаркаши
1997. Кошаркаши
1998. Кошаркаши
1999. Одбојкаши
2000. Одбојкаши
2001. Ватерполисти
2002. Кошаркаши
2003. Ватерполисти
2004. Ватерполисти
2005. Ватерполисти
2006. Ватерполисти
2007. Одбојкашице
2008. Ватерполисти
2009. Ватерполисти
2010. Тенисери
2011. Одбојкашице
2012. Ватерполисти
2013. Рукометашице
(Политика)
