Pročitaj mi članak

DUŠKO TOŠIĆ STAVIO KARIJERU NA KOCKU ZBOG SRBIJE: Ja drugu zemlju nemam, a vi me…

0

Malo ljudi to zna! Zato i jeste takav ratnik

Србија и њени навијачи не престају да брује о феноменалној игри Душка Тошића у мечу против Костарике на Светском првенству када је био један од најбољих у победи.

FOTO: EPA/ARMANDO BABANI

Његова борбеност, пожртвованост, ратнички менталитет, спремност да постави главу, где други не би ногу, директно под копачку противника изазвала је буру одушевљења међу навијачима који дуго нису видели играча који тако гине у националном дресу.

Разбио је на тај начин све предрасуде и сумње у његове квалитете који су постојале, али и показао како се бори за дрес са државним грбом.

Међутим, за оне који га прате током читаве каријере ово није било толико изненађење, јер је прилично познато какав је патриота искусни штопер који је претходне две сезоне проглашаван за најбољег играча турске на својој позицији.

Многи су заборавили и ону чувену причу о томе како је на крају крајева жртвовао своју каријеру због дреса српске репрезентације, јер је можда сигурно могла бити боља и ишла другим путем да је, попут неких, ставио себе на прво место, а репрезентацију на последње.

Али не, он то није учинио, свестан да са само 23 године ризикује своју фудбалску будућност.

Била је 2008. година, Србија се под вођством Мирослава Ђукића спремала за учешће на Олимпијским играма у Пекингу, после сребра освојеног те године на Европском првенству за младе играче у Холандији.

И био је проблем саставити тим, јер бројни страни клубови у којима су играли наши играчи нису желели да их пусте да играју на Играма, јер једноставно фудбалски турнир није у календару ФИФА, па самим тиме и нису у обавези да дају дозволу играчима да играју за националне тимове.

Али то није био случај са Тошићем који је у то време био члан Вердера из Бремена у који је дошао као појачање од кога се много очекује.

Тада се 23-годишњи дефанзивац оглушио о забрану клуба, свестан да тиме ставља своју будућност у клубу у који је тек дошао на коцку, али и да че сносити ригорозне санкције због тога.

Ставио се на располагање Србији, одиграо турнир на Олимпијским играма, а памти се реченица којом је то саопштио надређенима:

– Ја другу земљу осим Србије немам и свестан сам последица!

С обзиром да није прошао припреме са екипом јасно је било да неће моћи да рачуна на место у постави, али никако није очекивао да ће казна бити таква да ће углавном мечеве посматрати са трибина и уопште ван екипе, иако је квалитетом и залагањем на тренинзима заслужио да буде у првој постави.

Уз то су тренер и спортски директор нису желели ни да му изађу у сусрет и омогуће трансфер или позајмицу у неки клуб у којем би играо, иако је он то тражио од њих.

Ипак, на крају је прешао преко свих тих недаћа које су га задесиле, а морао је и да се одрекне сигурне плате од 1.200.000 евра да би на крају отишао из клуба.

Успео је да направи завидну каријеру, коју ће по окончању Мундијала наставити у кинеском Гвангжу РФ-у који води Драган Стојкович Пикси.

Ипак, пре тога се надамо да ће нам заједно са саиграчима донети још радости наступима у Русији и догурати што дуже на Мундијалу.