Прочитај ми чланак
(Блиц)
Откази играча, почевши од репрезентације Шпаније, Италије, Грчке, Француске, шанса су и да се украде добар резултат. Схватам интерес медија по овом питању на почетку припрема пред Европско првенство, али људи из федерација би требало да се концентришу на играче који су ту, на саму игру, а све остало треба ставити у фиоку – каже Саша Ђорђевић, наш прослављени репрезентативац.
Колико у таквим околностима Србија може у Словенији?
– Нисам добар прогнозер, међутим, Србија има увек велике амбиције. Имамо играче врхунског квалитета, који воле и желе да подигну форму на висок ниво и испуне захтеве селектора. Наравно, оно што су наследили је изузетно велико, није лако то носити, али и не треба да им представља препреку. Нека на Евробаскету покажу право лице, нека гризу, нека пруже 100 одсто. А о томе да ли ће доћи до првих шест, медаље, илузорно је причати у овом тренутку.
Ивковић је због отказа играча морао из два пута да прави списак. Ко је крив што појединци нису у националном тиму, новац, менаџери, потреба за одмором?
– То су питања за момке, менаџере, неко има физичких проблема, неко неких других. Акту стављања играча на списак првог тима следи претходно велики рад, успостављање контакта, праћење кошаркаша. Пре тога мора се увести велики рад у односима са клубовима, играчима, на психофизичком и физичком плану, и одатле треба тражити начин да их се што мање не одазове. Сваке године се догађају овакве ствари, код неких се води више полемике, код неких мање, неки њихове разлоге схватају објективно, неки субјективно, углавном треба испоштовати сваку одлуку.
Ми припадамо овој другој групи?
– Када ми се 1999. родила прва ћерка, нисам се одазвао позиву иако сам дуго разговарао са тадашњим селектором Жељком Обрадовићем. Нисам могао да играм тај шампионат јер сам био физички израубован, па сам проценио да не бих могао да допринесем онолико колико бих ја желео. То је био субјективан разлог, пошто сам годину дана пре тога одиграо сезону без тренинга после операције ноге и освојио златну медаљу на Светском првенству у Атини. Након тога, 2000. и 2001. са Светиславом Пешићем сам причао три, четири дана, али једноставно физички нисам био у стању да играм и била је логична предаја палице млађима. Све у договору са селектором, чисто професионално, уз сјајан однос. Можда сам испустио једно злато… Дакле, не оправдавам отказе, свака прича је различита, има скептика, али мора се дати шанса и тим момцима да кажу због чега и зашто нису у репрезентацији, ником није пријатно због тога.
Селектор се мучи да на припремама састави тим за тренинге?
– Тешко је тренирати са 11 играча, велики је то хендикеп, јер откази коче план рада. Можда се могао дати евентуални позив на седам до десет дана неким другим играчима, који су још у доброј форми, ради подизања квалитета тренинга. Ту мислим на Милосављевића, Марјановића и још неколико младих, како би олакшали стручни рад. Много њих би хтело, волело, желело, у моје време је постојала Б-репрезантација.
Београд има два тима у Евролиги, Партизан и Звезда ће сваке недеље угостити европске великане?
– Значило би нам то много уколико схвате да нису једини који се баве спортом у Србији. И медији потпаљују ватру, одлучите хоћете ли истицати спортски квалитет, односно давати простора играчима који су једини прави глумци у спорту. Сви ми остали смо разно помоћно особље, које мора да се стави у службу и истицање овог спорта. Евролига захтева џентлменство, квалитет. Председници Реала и Барселоне кад гледају меч њихових тимова, седе у ложи један поред другог, без права на гестикулацију, иако су највећи навијачи својих клубова. Све ће онда бити нормалније и коректније, са мање ексцесних ситуација. Кошарка је прелепа, врхунска и интелигентна игра, све остало је урушава. Ко није играо на том нивоу, трудиће се да ради ово друго целог живота.
Наслеђено не може бити својина
Саша Ђорђевић на кошаркашку тему из још једног угла.
– Оно што је наслеђено никако не може бити својина. А наслеђено је једно изузетно благо непроцењиве вредности. Ми смо то наследили, генерација којој сам припадао. И трудио сам се да један каменчић додам из свог репертоара, то чекам и сада од оних који се баве кошарком у Србији и бившој СФРЈ – додао је Ђорђевић.
