ДА ЛИ БИ ИСТРАГЕ У ДОМАЋЕМ ФУДБАЛУ срушиле Владу Србије?

23:43 21.01.2019.

СПФН је први Синдикат фудбалера ван Европске уније који је постао члан Светског удружења професионалних фудбалера ФИФ Про, а први је после Словеније који је основан на простору бивше Југославије. За ових 10 година успео је да у многим аспектима поправи положај фудбалера у Србији, а највеће достигнуће је вероватно формирање Арбитражног суда ФСС у коме сада своје представнике имају и играчи.

– Данас када потпишете уговор са играчем не можете више да кажете: „ја то нисам потписао“ или „ја то нећу да платим“. Уговор мора бити оверен код јавног бележника и сутра га више нико не може оспоравати, што је огроман напредак у односу на период пре оснивања Синдиката – објашњава за Данас оснивач и председник СФПН Мирко Поледица.

Ствари нису биле такве као сада када је Синдикат основан пре 10 година, а играчима уговором чак није био гарантован ни износ плате за коју играју.

– Када смо почели са радом, у марту 2009, постојао је типски уговор још из комунистичког периода у коме се само констатује да је играч потписао за клуб да игра на одређени период. Постојали су поред тога анекси чије копије чак ни играчи нису добијали. Владао је потпуни хаос. Играчи малтене нису имали ниједан папир да су професионалци. Велика промена је направљена 2012. када је направљен типски професионални уговор где пише тачан износ плате, време трајања уговора, додатне обавезе клуба… Сада имамо Арбитражни суд ФСС чије су одлуке извршне и важе као одлуке било ког суда. Сада играч има право да на основу одлуке Арбитражног суда ФСС ангажује приватног извршитеља како би наплатио дуг од клуба, што је заиста велики успех и велики помак. Натерали смо ФСС да крене са лиценцирањем клубова, што је стандардна европска пракса. Сада више клубови не могу ни да региструју нове играче ако нису исплатили старе дугове.

Највећи проблем српског фудбала, по речима Поледице, још увек је велики уплив политике у спорт.

– У Пољској је 2003. године било ухапшено 505 људи због учествовања у намештању утакмица. Код нас тако нешто није могуће, а рећи ћу вам и због чега. У то време када сам играо у Пољској, није било политичара у фудбалу, ни у једном клубу. У Србији би пала Влада када би данас била спроведена озбиљна истрага и таква акција хапшења. Политика је код нас свуда, па нажалост и у фудбалу.

Поледица објашњава да је прича око СПФН започела 2008. када се после иностране каријере вратио да игра у Србију.

– Затекао сам параноју. За више од четири године проведене у иностранству нисам доживео да играч пита када ће да буде плата, јер то је нешто што се подразумевало. Онда ми се десило да ме у Борцу из Чачка, који је те сезоне играо квалификације за Лигу Европе, сваки дан неко пита да му позајмим 50 евра. Фудбалери чак нису имали ни оверене здравствене књижице.

Док у другим земљама Синдикати фудбалера сарађују са фудбалским савезима, Поледица тврди да је овде свуда наишао на затворена врата.

– За 10 година имао сам само један састанак са председником ФСС, и то са Славишом Кокезом када је преузео функцију. Са Томиславом Караџићем (бивши председник ФСС) нисам никада имао састанак, а никада ми ни он, ни Кокеза, нису одговорили ни на један допис који сам им послао.

Главни посао СПФН још увек су арбитражни спорови играча према којима клубови нису испунили обавезе.

– Све трошкове арбитража сноси Синдикат фудбалера. Чланарина за играча Суперлиге кошта годишње 8.000 динара, а за играча Прве лиге 5.000 динара. СФПН у просеку арбитража за једног играча кошта 1.500 до 2.000 евра. Борац из Чачка има чак 45 извршних пресуда играча против клуба и зато је као клуб дошао у ситуацију да се држи за сламку спаса.

Следећи главни задатак СПФН биће да играчи добију своје представнике и у највишем телу, Фудбалском савезу Србије.

– У ФСС сви имају своје представнике, а једино их играчи немају. Судије, тренери, радна заједница, па чак и спонзори имају представнике у Скупштини ФСС, али играчи још увек немају. Док се ми овде бавимо уговорима играча и арбитражама, синдикати се на Западу баве социјалним програмима за играче. Синдикат фудбалера у Енглеској има 250 запослених и играчима служи као њихов сервис. Било којим послом да играчи желе да се баве по завршетку каријере, они ће им то омогућити. Да ли рецимо желите да будете тренер, они ће вам платити школовање. Ако желите да се бавите трговином, послаће вас на адекватне курсеве – закључује Поледица.

УЕФА спасила Црвену звезду од гашења

– Звезда је 2014. избачена из Европе због система лиценцирања, за који смо се ми изборили да се и овде уведе. Чак смо тада били оптужени да смо ми узрок тога што је Звезда избачена из УЕФА такмичења. Међутим, могу да вам кажем да би се Звезда угасила да јој се то тада није десило. Дословно је УЕФА спасила Звезду гашења. Они јесу били кажњени, али су били и отрежњени. Схватили су да морају нешто да промене. Они су пет година касније данас оно што сви желе да Звезда буде. У првих седам година рада нисмо имали ниједан спор са Партизаном. У последње време се то променило, да Партизан има спорове са играчима, док у Звезди нема проблема – тврди Поледица.