Прочитај ми чланакОд како је председник Николић напустио Рио српским спортистима је кренуло убедљиво боље, а несумњиво наклоњенија им је и спортска срећа. Кренуле су и медаље, прво у појединачним, а онда и групним спортовима.
Нација је с правом поносна на своје сјајне спортисте, а они до краја одани химни и застави коју представљају. Вероватно нам је, у име свих, најбољу поруку из Рија послао Саша Ђорђевић, након што су српски кошаркаши прегазили Аустралију:
„Заслужено идемо у финале, миран сам после свега што је било, јер волим ове момке, волим ову земљу, волим овај дрес и уживаћу у медаљи каква год да буде.“
Ова искрена порука, натопљена патриотизмом и националном поносом, одјекнула је у српском народу као мелем не само од превара и издаја, већ и од отворених увреда и бахатости којима га свакодневно излаже његова политичка и финансијска елита. Јер, ти момци и девојке, који постижу врхунске резултате, упркос мизерним условима за рад у овој корумпираној колонији неолиберализма, не одричу се свог народа већ му посвећују своје успехе, пред светом га не вређају већ прослављају, не клањају се јачем и богатијем већ се са њим хватају у коштац и побеђују!
И зато не смемо заборавити да је премијер Србије, који уредно твитује сваки њихов успех, и који ће им ускоро приређивати пријеме и држати говоре, пре само пар дана, по ко зна који пут извређао сопствени народ, народ из ког су израсли и у који увиру сви њихови успеси, приписавши му глупост, лењост и серију других негативних епитета.
Да је Владе Дивац, отворени агент америчког утицаја на Балкану, своју функцију председника МОК-а, на коју је доведен политичким марифетлуцима и на захтев САД, платио тиме што је гласао ЗА пријем Косова у МОК, омогуђивши тој злочиначкој квази-држави на српској територији важан корак на путу међународног признања и учешће на овим Олимпијским Играма.
Да председник Николић, који је у Рију, приликом састанка са председником МОК-а наводно протествовао због пријема Косова у ову организацију, никада и ни једном речју није критиковао одлуку Дивца да гласа „ЗА“, нити искористио политички утицај и ауторитет своје функције да овог евро-атлантског лобисту смени са места на коме се налази и који се сада слика са часним српским спортистима, узимајући по сили функције на којој се налази део заслуга за њихове успехе.
Да је Драган Ђилас, који се шепури испред сјајних српских кошаркаша и кошаркашица, политичар-тајкун, који је годинама био симбол пљачкашког привредног концепта демократске странке, подржавао и подржава све антисрпске пројекте Запада.
Они, а сигурно ће се наћи и многи други, трудиће се да буду близу сјајних српских спортиста у данима славе. Али МИ, НАРОД, не смемо заборавити ко су они, и морамо правити разлику између њих и српских спортских хероја који нам својим победама поручују да ми нисмо онај народ из Бајденових и Блерових говора деведесетих или Вучићевих говора данас, већ и даље народ Светог Саве, цара Лазара и Николе Тесле…
Да смо још живи!
Да нема непобедивих али и да БЕЗ БОРБЕ НЕМА ПОБЕДЕ!
И зато је српски ватерполиста, који љуби своју заставу постављену на голу као симбол победе, већа порука од свега што је Вучић икада рекао, или ће рећи …
… и зато Вам хвала момци и девојке …!!!
