Сећате ли се који вам је ово дерби до сада? – питао сам старијег човека са унуком пред 148. Вечити дерби. – Ово ми је први од погибије сина 1999. године на дербију – одговорио је, испоставиће се, отац Аце Радовића, Томислав

Поранио сам на 148. Вечити дерби. Три сата пре почетка меча између Црвене звезде и Партизана већ сам био на Аутокоманди како бих забележио атмосферу међу навијачима уочи дербија. Нисам могао ни да замислим да ће тај дан обележити сусрет у оближњем парку.

Због радова на Аутокоманди, део око кружног тока био је блокиран сатима раније, а полиција није дозвољавала задржавање на једном месту. Приметио сам у парку старијег човека са малом девојчицом. Седели су на клупи. Пришао им је полицајац, рекао да не могу да се задржавају, али је убрзо прошао и оставио их на клупици.

Пришао сам им у намери да снимим симпатичну причу како је деда повео унуку на утакмицу.

Да ли јој је ово први дерби?

– Јесте – одговорио ми је.

Неверица је права реч којом бих описао како сам се осећао у том тренутку. Ћутали смо заједно неколико секунди. И није било потребе да било шта прича у том тренутку, његов поглед је све говорио.

Није му било лако да прича о својој тешкој животној судбини, нисам ни хтео да покрећем болну тему. Име Аце Радовића вечно живи на Звездином Северу и Делије га не заборављају, што значи његовом оцу Томиславу Радовићу.

У прилогу је видео снимак разговора са њим пред 148. Вечити дерби.

(Телеграф)

Ознаке: Аца Радовић, дерби, навијачи, фудбал