Pročitaj mi članakRuski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u najnovijem obraćanju izjavio da će Rusija ukinuti moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa koje mogu nositi nuklearne bojeve glave.
Ово је јасан одговор на активности Сједињених Америчких Држава и њихових савезника, које Русија види као кршење глобалне равнотеже снага.
Лавров је истакао да су САД, упркос руским и кинеским упозорењима, наставиле са распоређивањем оружја ових класа у различитим деловима света, игноришући све досадашње споразуме.
Лавров је нагласио да је руски балистички ракетни систем „Орешник“ већ показао своје способности током напада на Украјину, што се може сматрати практичним примером борбене примене ове врсте оружја.
„Орешник“, хиперсонични интерконтинентални ракетни систем, има домет до 5500 километара и носи више нуклеарних бојевих глава. Његов развој и распоређивање су одговор на америчко и НАТО распоређивање ракета средњег домета у близини граница Русије.
Мораторијум на размештање ракета средњег и кратког домета, које се обично називају ИНФ (Интермедиате-Ранге Нуцлеар Форцес), био је један од кључних елемената стабилности током Хладног рата.
Ове ракете, које имају домет између 500 и 5500 километара, омогућавају брзе и прецизне ударе, а често носе нуклеарне бојеве главе.
ИНФ споразум између САД и Совјетског Савеза из 1987. године био је значајан корак ка смањењу ризика од нуклеарног сукоба у Европи.
Међутим, 2019. године овај споразум је престао да важи након што су САД оптужиле Русију да је прекршила одредбе споразума распоређивањем ракетног система 9М729, за који тврде да има већи домет него што је дозвољено.
Русија је те оптужбе одбацила, наводећи да систем има домет испод 500 километара. Ове несугласице довеле су до формалног раскида споразума, чиме је отворен пут за ново распоређивање ракета овог типа.
Лавров је јасно нагласио да је тренутна ситуација учинила мораторијум практично неодрживим. Према његовим речима, укидање ограничења на ИНФ је одговор на западно распоређивање ових система, али и на игнорисање руских безбедносних забринутости.
Председник Русије Владимир Путин више пута је наглашавао да ће Москва реаговати на свако даље приближавање америчких и НАТО ракета руским границама.
У свом обраћању 16. децембра, он је изјавио да Запад „гура Русију на црвену линију“, што је ситуација коју Москва не може игнорисати.
Према његовим речима, Русија неће бити прва која ће распоредити ракете средњег домета у Европи, али ће реаговати симетрично на сваку претњу.
Путин је додао да планови САД за распоређивање прецизних ракетних система средњег и кратког домета додатно угрожавају стабилност.
Русија је већ започела модернизацију својих ракетних система како би одговорила на потенцијалне претње, укључујући распоређивање хиперсоничних ракета попут „Орешника“, „Кинжала“ и „Циркона“.
Укидање мораторијума на ИНФ долази у контексту све већих напетости између Русије и Запада. Након што је НАТО проширио своје присуство на границама Русије, укључујући Украјину, Москва је јасно ставила до знања да ће предузети мере како би осигурала своју безбедност.
Ситуација са ракетама ИНФ типа додатно компликује односе, јер ове ракете омогућавају брзо гађање стратешких циљева у Европи и Азији.
Западне земље, с друге стране, оптужују Русију да се већ не придржава мораторијума, позивајући се на присуство система 9М729. Москва те тврдње одбацује, наводећи да су оне део пропаганде која за циљ има оправдање америчког и НАТО распоређивања ракетних система у Европи.
Укидање мораторијума на ИНФ ракете означава прелазак у нову фазу геополитичког надметања. Русија јасно показује да неће дозволити даљу милитаризацију својих граница без адекватног одговора.
Развој и распоређивање напредних система, попут „Орешника“, део су стратегије одвраћања Запада од даљег притиска.
Овај потез такође указује на све дубљи јаз између Русије и Запада, што повећава ризик од ескалације сукоба.
