Мета је још прошле године истакла захтев за понуде, а сада је одабрала три кључна партнера који покривају и традиционалну и напредну нуклеарну технологију. Први од партнера је Вистра Цорп, са којом је Мета потписала двадесетогодишњи уговор о куповини електричне енергије (ППА уговор – уговор у којем се унапред договара дугорочна цена електричне енергије) из постојећих нуклеарки Перрy и Давис-Бессе (Охајо) и Беавер Валлеy (Пенсилванија), које су биле пред гашењем. Други партнер је ТерраПоwер, која ради на развоју веома напредног Натриум реактора. Трећи споразум је потписан са Окло Инц, који гради први такозвани „нуклеарни кампус“ у Охају.
Потписивању споразума присуствовао је и Крис Рајт, секретар за енергетику САД, а Џоел Каплан, Метин потпредседник за глобалне послове, нагласио је да су врхунски дата центри и АИ инфраструктура кључни за глобалну доминацију САД у области вештачке интелигенције.
„Нуклеарна енергија ће помоћи у напајању наше АИ будућности, ојачати енергетску инфраструктуру земље и обезбедити чисту, поуздану струју за све“, изјавио је Каплан.
Овај потез Мете прати сличне кораке компанија Мицрософт (уговор за Тхрее Миле Исланд) и Гоогле (уговор са Каирос Поwер), као и осталих великих технолошких гиганата. То указује да „Биг Тецх“ компаније сада директно финансирају истраживања у домену нових реакторских дизајна, изградњу нових нуклеарних реактора, али и одржавање реактора којима истичу лиценце.
А ми морамо да приметимо следеће: деценијама је изградња нуклеарки зависила од државног ангажмана, гаранција и зајмова, али последње две године велике технолошке компаније преузимају улогу држава и активно финансирају развој нуклеарне индустрије. И не само да финансирају – како имају практично неограничене буџете.
А колико је то добра вест за нуклеарну индустрију, можда и није толико добра за све остале, то јест „нас“. Деценијама је нуклеарна енергија била алат националне еманципације – пројекат државе намењен обезбеђивању јефтине и стабилне струје за грађане и базичну индустрију. Данас сведочимо ризику да се ова технологија „приватизује“ и постане ексклузивни ресурс за напајање дигиталних инфраструктура чија је стварна друштвена корист још увек под великим знаком питања.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте ниво снисходљивости који видимо у медијима – овакве вести се углавном преносе без чак и овлашних назнака критичке анализе. Другим речима, можда смо веома мали медиј, али морамо да инсистирамо да се ова тема почне знатно озбиљније третирати.
