Снимци на друштвеним мрежама показују како Горски Матовић удара студента. Ово је једини ударац који је полиција видела на протесту у Новом Саду. Овај, изгледа, није.
Брадати мушкарац у зеленој јакни који је снимљен и како удара главу студенткиње о зид је Горски Матовић, већ осуђиван због насилничког понашања, кривичног дела које се не либи да понавља.
Исти мушкарац, у мало дефанзивнијој пози, усликан је летос како покушава да одбрани просторије Српске напредне странке у Новом Саду, а тих дана снимљен је и након што је колима улетео међу демонстранте.
Нису само студенти били нападнути испред Српског народног позоришта. Присталицама владајуће странке сметали су и јасно обележени новинари који су снимали шта насилници раде.
Док је новинар Жарко Богосављевић покушавао да сними напад на студенте, мушкарци у црном су му говорили да склони телефон, а потом му га ударили и бацили на под.
Телефон на поду припада новосадском новинару Жарку Богосављевићу, а човек који га је напао слободно шета. Богосављевића искуство учи да у оваквим ситуацијама ни не покушава да се брани.
„У Новом Саду, ко зна шта се дешава задњих петнаест месеци, када је неко и покушао да се одбрани од нападача, углавном би он добијао прекршајну или кривичну пријаву, а нападачи би били пуштени или чак помиловани на крају“, казао је главни и одговорни уредник Разглас Неwс Жарко Богосављевић.
Новосадско тужилаштво наложило је после протеста полицији да пронађе све насилнике, наглашавајући – без обзира на то ко су.
„Не видим разлог зашто је (смех) тужилаштво то морало експлицитно да наведе, осим ако нису хтели да оставе утисак у јавности да су они, ето, толико објективни, непристрасни и професионални, да ми не бисмо дошли у сумњу да се ту неко штити или не, него су додали то ‘без обзира на то ко су’. И онда то звучи смешно“, истакао је новинар Данаса Угљеша Бокић.
Кад су снимци напада на грађане објављени у понедељак вече, корисници друштвених мрежа су за свега неколико минута идентификовали Матовића, али и друге насилнике. Зашто је полиција толико спорија од оних који нису обучени за тај посао?
„Ако се вама буквално „нацрта“, шта све треба да урадите, да добијете слику, име и презиме или, рецимо, профил на друштвеним мрежама тог неког ко је учествовао са прилично јасном фотографијом, ја заиста не видим разлог зашто би требало дуже од, рецимо, 24 сата и мање да се та лица приведу“, казао је Бокић.
Да ли је и у Новом Саду међу присталицма режима било осуђиваних убица, попут Владана Сретеновића који је у Београду разбио камеру екипи Н1? Полицији је требало два и по месеца да га пронађе, а терети се само за напад на опрему.
„Они не смеју да сносе било какве озбиљније последице јер ако се то деси, поставља се питање њихове послушности овом режиму за који раде. Ти не можеш да пустиш низ воду те људе тек тако, које си упрегао да тамо сеју неки страх“, навео је уредник портала недељника „Време“ Андреј Ивањи“.
Ниједан насилник није ухапшен на лицу места, иако су се инциденти догађали на неколико корака од полиције. Да ли су намерно скретали поглед?
