Pročitaj mi članakAleksandar Vučić nikad ne učestvuje u poštenoj političkoj trci u kojoj danas pobedi jedan, sutra drugi - kako je to u normalnim demokratskim zemljama. Kod njega je to borba na život i smrt. S jedne strane je on koji štiti narod i državu, a s druge su, kako vole naprednjaci da navode, izdajnici jer, ako oni pobede, sve će da propadne. Zato Vučić stalno ponavlja da on ne može da bude pobeđen. Jer u svetu koji je izgradio njegov poraz znači kraj Srbije. To je za njega apsolutno kraj sveta, Armagedon.
Избори ће бити одржани у складу са Уставом и законима, пре рока, казао је председник Србије Александар Вучић. Како је навео, то ће бити „када будемо сматрали да ти избори треба да се одрже“.
– Нећемо ми да врдамо око тога. Све у складу са Уставом и законом, и да поновим, пре рока. Биће када будемо сматрали да је добро да се ти избори одрже, да завршимо неке велике ствари, пруге, путеве, пешачки мост – казао је Вучић.
Председник Србије више не држи све конце у рукама, што је и логично, јер је направио пирамидалну структуру власти где сам о свему одлучује. И хтео не хтео, у једном тренутку ствари почну да му измичу из руку. Јасно је да Вучић не може да падне на изборима које у потпуности контролише. Ни он, наравно, идеологије нити програма нема; има само похлепу – као и до сада. Е, сад: и у Србији се предизборна кампања полако убрзава, иако је званично нема. Питање је да ли ће СНС желети да чека тек крај 2026. године за изборе, јер услови живота могу бити гори ако се имају у виду тешкоће у вези са америчким тарифама и набавком руског гаса
Све то скупа личи на оне легендарне предизборне кампање из деветнаестог века у Србији, када су страначки курири обећавали све, делили леве ципеле и половину банке пре гласања, а десне ципеле и другу половину банке кад победе у том срезу. „Мост ћемо вам направити“, где нема реке, има да је направимо; „школу ћемо вам изградити“, али, веле сељаци, деце немамо – „и децу ћемо вам направити“. Немој после да се неко чуди што бирачи гласају за другога или, што је, с обзиром на понуду, вероватније, апстинирају и изгубе свако занимање за изборе, што је, сигурни су многи, крајњи циљ Вучићеве изборне замисли.
Политички аутизам, окренутост к себи и својима, јер су они (СНС) једини у праву и имају мање-више па скоро божију легитимацију за то што раде. Следствено томе, свако ко има примедбе, а касније и свако ко не показује знаке обожавања такве групације, постаје сумњив, а затим и непријатељ. Као друго, такав менталитет нужно прате сумњичавост блиска параноји и неизбежна свадљива набуситост, као што видимо ових дана. То тако иде од много нервозе и свадљивости. И даље, међутим, немамо одговор на сасвим јасно и логично питање: зашто они то раде (одлажу изборе) кад тврде да нису угрожени? Незајажљива глад за популарношћу и из ње изведеној моћи превише је јака. Све изван тога већ спада у теорије завере и остале психопатије.
Зато Вучић и његови узлећу још више, мислећи да и даље они све заиста могу. И даље не схватају да су небитни, као слово „р“ на кутији „марлбора“.
