Институт „Торлак“ и Министарство здравља саопштили су 6. октобра 2026. да Србија не набавља бесеже, односно БЦГ вакцину бугарског произвођача ББ-НЦИПД, познатог и као БулБио, чија је примена привремено обустављена у Хрватској, Федерацији БиХ и Републици Српској.
Снабдевање вакцинама, како кажу, сада иде преко данског АЈ Вацинес, са којим је закључен уговор. У истом саопштењу стоји и реченица која остаје без кључне бројке и истине: последњи увоз те бугарске вакцине реализован је 2024. године. О томе ћуте. Бесеже се даје тек новорођеним бебама против туберкулозе, углавном у породилишту првог дана, како налаже СЗО протокол. То значи да се током 2024. године и можда наредних година, ова спорна вакцина бугарског произвођача давала бебама у Србији.
Колико доза, којих серија и у којим породилиштима — Торлак и Министарство нису објавили! Нема ни јавног прегледа пријава нежељених реакција везаних за те серије. Саопштење које тврди да се вакцина „не набавља“ не одговара на питање шта је већ дато.
У Хрватској је Агенција за лекове и медицинске производе, ХАЛМЕД, обуставила дистрибуцију и примену свих серија бугарске БЦГ вакцине после четири пријаве сумње на остеит или остеомијелитис током 2026. Реч је о упали кости, односно инфекцији костију или коштане сржи, коју може изазвати ослабљени сој из вакцине.
Позната је, али ретка нежељена реакција. Од 2005. до 2025. ХАЛМЕД је имао само једну такву пријаву. Сва четири детета вакцинисана су 2024. и почетком 2025. вакцином истог произвођача, у различитим установама, што смањује вероватноћу да је реч о грешци у давању. Хрватски завод за јавно здравство наводи да је из две серије примењено око 60.000 доза. Сумња на квалитет обухвата свих 11 серија које су од 2017. биле у промету.
Док траје истрага, ниједна беба у Хрватској неће примити бе-се-же вакцину у породилиштима јер за сада нема других које су предвиђене за новорођенчад. Родитељима је поручено да децу која су примила бугарско цепиво, без симптома не воде на превентивне прегледе, али да прате сваки оток кости или зглоба и шепање.
Федерација БиХ од 6. октобра је званично обуставила дистрибуцију и препоручује обуставу примене исте вакцине, превентивно, док се истрага не заврши. Агенција за лекове БиХ родитељима поручује исто: без симптома нема посебних мера, а ако се јаве знаци који могу упућивати на упалу кости, дете треба да прегледа педијатар.
У Републици Српској Институт за јавно здравство такође је препоручио привремену обуставу, позивајући се на хрватску одлуку. Та вакцина се у Федерацији користи од 2019, а у Српској од 2020. Остеомијелитис после БЦГ вакцине није измишљотина. Најчешће захвата дуге кости руку и ногу, грудну кост или ребра. Увећан број пријава у краткој години, после дугог периода без таквих случајева, довољан је разлог да регулатор заустави примену док не провери серије.
Хрватска то чини отворено: наводи број пријава, серије, оквиран број доза и упуство родитељима. Србија, која је исти производ увозила закључно са 2024, објављује само да га више не купује и да има данског добављача. То није исти ниво одговорности. Данска вакцина може бити други производ и друга серија, али не брише претходни увоз.
Без објављеног броја примењених доза, без списка серија и без казивања да ли је АЛИМС или Торлак тражио пријаве упале костију код деце вакцинисане бугарском бесеже, родитељ не може да зна да ли је његово дете у тој групи. У земљи у којој је домаћа производња бесеже већ прекинута после одступања у ефикасности, а једна серија Торлака повучена јер није имала довољно живих бактерија, ћутање о увозном следу није техничка ситница. То је велики пропуст у надзору.
Истрага у Хрватској још није завршена и није доказано да је свака серија неисправна. Управо зато предострожност има смисла, а ћутање да јавност не би сазнала нема. Ако је Србија до 2024. увозила вакцину због које суседи сада заустављају породилишта, дугује народу бројке: колико је беба у породилишту ту дозу примило и да ли је ико и колико њих завршио са упалама костију?
Србин.инфо
