Pročitaj mi članakNapadi bespilotnim letelicama na Moskvu više se ne posmatraju kao izolovani incidenti, već kao signal ulaska sukoba u novu, mnogo ozbiljniju fazu.
Upravo to tvrdi koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev, koji smatra da Ukrajina u celoj priči nije glavni akter, već sredstvo kroz koje Zapad testira ruske mogućnosti i priprema teren za dalju eskalaciju.
U razgovoru za Cargrad, Lebedev je ocenio da se udari na Moskovsku oblast ne mogu tumačiti samo kroz okvir rusko-ukrajinskog sukoba. Po njegovim rečima, cilj ovakvih napada nije simbolika, već provera koliko brzo ruska protivvazdušna odbrana reaguje, koliko dugo može da izdrži masovne nalete i da li postoje dodatne rezerve za odbijanje novih udara.
Iako priznaje da su napadi na Moskvu ozbiljan i bolan proboj, Lebedev podseća da su pod udarima ranije bili i Belgorod, Soči, Krim i Tuapse. Kako navodi, činjenica da je Moskovska oblast jedna od najbolje zaštićenih teritorija predstavlja važan faktor, ali istovremeno pokazuje koliko je tema bespilotnih letelica postala centralna u ovom sukobu.
Posebno je zanimljivo njegovo viđenje mogućih pregovora. Lebedev smatra da Kijev pokušava da ojača svoju poziciju pred eventualni dijalog, ali ne kroz stanje na frontu, gde prema njegovoj proceni nema odlučujućih rezultata, već kroz sposobnost izvođenja udara duboko unutar ruske teritorije.
U pojedinim oblastima, tvrdi on, ukrajinske snage napreduju sporo, dok se na drugim delovima fronta povlače.
Prema njegovoj proceni, Zapad bi mogao da pokuša da kroz eventualni dogovor progura model međusobnog odustajanja od udara po određenim teritorijama. Kao primer navodi mogućnost da Rusija ne gađa zapadni deo Ukrajine, dok bi Ukrajina zauzvrat obustavila napade na Moskvu.
Ipak, Lebedev veruje da trenutno nema prostora za pravo smirivanje situacije. Svako primirje u ovom trenutku, smatra on, bilo bi predstavljeno kao uspeh Zapada i Ukrajine. Dodaje da bi razgovori izgledali potpuno drugačije da su ruske snage stigle do Dnjepra i crnomorskog priobalja.
Veliku pažnju izazvao je i njegov komentar o tome šta se zapravo krije iza dalekometnih udara. Po njegovim rečima, cilj nije samo psihološki efekat, već detaljno proučavanje ruskog sistema odbrane.
Lebedev očekuje nove masovne napade i tvrdi da bi mogli biti organizovani po modelu iscrpljivanja protivvazdušne odbrane – prvo talasi bespilotnih letelica, a zatim raketni udari.
On tvrdi da se pri planiranju ovakvih akcija analiziraju vremenski uslovi, broj avionskih poletanja, kao i prisustvo važnih ljudi u Moskvi. Zbog toga celu situaciju opisuje kao „odloženi apokaliptični scenario“, naglašavajući da se, po njegovom mišljenju, sličan udar mogao dogoditi gotovo bilo kog dana.
Ipak, Lebedev odbacuje ideju da Ukrajina ima bilo kakav realan cilj da vojno uđe u Moskvu. Kako kaže, takav scenario smatra potpuno nerealnim. Suština napada, prema njegovoj proceni, jeste priprema za mnogo širi sukob i pokušaj slabljenja ruskog potencijala unapred.
Govoreći o mogućnosti dogovora sa Kijevom, koristi veoma oštru metaforu i tvrdi da pregovori sa Ukrajinom izgledaju kao pokušaj razgovora sa protivnikom koji je već odlučio da vas napadne. Istovremeno ocenjuje da Zapad najviše reaguje na ekonomske posledice i finansijske gubitke, mnogo više nego na političke ili humanitarne argumente.
Lebedev se osvrnuo i na unutrašnju situaciju u Rusiji. Smatra da vlast mora ponovo da objasni građanima ciljeve specijalne vojne operacije, jer slogani o demilitarizaciji i denacifikaciji više nemaju isti efekat kao ranije.
Tvrdi da Ukrajina danas raspolaže većom količinom oružja nego 2022. godine, dok ideološka borba, prema njegovim rečima, praktično nije vođena ozbiljno.
Komentarišući spekulacije da su napadi možda povezani sa međunarodnim putovanjima ruskog predsednika, Lebedev izražava sumnju u takvu teoriju. Smatra da Rusija konstantno vodi pregovore sa velikim državama poput Kine, SAD, Turske ili Belorusije i da bi povezivanje svakog udara sa konkretnim susretom bilo previše pojednostavljeno.
Mnogo verovatnijim smatra scenario u kojem bi napadi bili usklađeni sa važnim datumima ili praznicima, kako bi izazvali dodatnu paniku i veći psihološki efekat među civilnim stanovništvom.
Prema njegovom mišljenju, cilj takvih akcija nije jedna osoba, već stvaranje stalnog osećaja pritiska i zabrinutosti duboko unutar Rusije.
